Udžbenik i radna sveska
Šta je udžbenik i kako se koristi
Udžbenici se koriste od davnina, i oni su osnovno sredstvo saznavanja činjenica i usvajanja obrađenog gradiva. U školi se koriste u svim predmetima i u svim državama i teško bi se, trenutno, moglo zamisliti učenje bez ovog sredstva. I pored modernih sredstava saznavanja, kao što je internet, udžbenik će još dugo ostati osnovno sredstvo za rad u školi i van nje. Udžbenici su se tokom vremena menjali, tako da su nekad imali samo tekst bez slika, pa nisu bili mnogo zanimljivi za posmatranje i učenje; onda su vremenom počele da se dodaju ilustracije u boji, pa crno bele fotografije, pa fotografije u boji, a sada uz udžbenike ide i prateći CD, koji treba da Vam omogući lakše učenje u školi i van nje.
Sve je to lepo, ali šta tu ima posebno da se priča o udžbeniku? Lepo sedneš, uzmeš udžbenik i učiš. Ali nije sve tako jednostavno kao što izgleda. Koliko vam je puta došlo da se upucate od dosade ili bacite udžbenik jer je dosadan, ružan, ima crno bele fotografije, nema pitanja po kojima možete da proverite naučeno ili iz nekog petog razloga. U moje vreme je bilo tako. E, u tome je caka. Današnji udžbenici su puni fotografija u boji, ilustracija, pratećih CD-ova, tabela, lenti vremena, i raznog materijala koji bi trebao da Vam dočara, objasni, pojasni ono što stoji u tekstu, a sve iz razloga da budu korisniji, lepši i lakši za rad.
Ali, i pored svega navedenog, većina Vas i dalje greši, jer udžbenik koristite samo za čitanje teksta i to je to. Pa, onda nije ni čudo što Vam ocene nisu najsjajnije, a roditelji vas stalno teraju da učite. Postoje knjige kod kojih je tekst osnovni deo, a slike i druge stvari dolaze tek uzgred. Ali, Vaši udžbenici nisu takve knjige. Zato koristite udžbenike u potpunosti, jer ćete jedino tako postići željene rezultate.
Kako koristiti udžbenik istorije ili neki drugi udžbenik? Nije bitno za koji je razred udžbenik, sada svi izdavači prave slične udžbenike, pa se ovaj tekst odnosi na sve sa kojima možete da se susretnete. Razlike su samo u prilagođavanju određenom uzrastu u nekim stvarima. Ovde neću pisati o kvalitetu teksta ili fotografija, već samo o pametnom korišćenju udžbenika. Takođe, ovo nije deo koji Vas tera nešto da pamtite, već je u pitanju samo moj predlog šta bi moglo da Vam pomogne u savladavanju gradiva.
Kad se sretnete prvi put sa novim udžbenikom samo bacite pogled na njega. Omirišite ga, pogledajte korice, debljinu, prelistajte ga da videte kakve fotografije ima. (ako je debeo, odmah odustanite od njega, i sa ubeđenjem recite roditeljima i nastavniku da ćete imati jedinicu, jer je glupo učiti iz debelog udžbenika)
Sada ga prelistajte od korice do korice, da videte kako je udžbenik sastavljen; pogledajte gde se šta nalazi da bi mogli da se snalazite po knjizi; osmotrite poneku lekciju da vidite kako izgleda, kolika je i sl.;
Proučite sadržaj da vidite na koje teme je podeljen tekst udžbenika, na koje lekcije je neka tema podeljena, postoji li rečnik pojmova, pitanja na kraju lekcije ili na kraju teme.
Na stranici Učiti pametno sam opisao jedan način korišćenja udžbenika, ali u osnovi, udžbenik koristite lekciju po lekciju. Kako? Osnovni tekst se koristi za savladavanje gradiva, i tu obraćate pažnju na dve stvari-istaknute reči i rečenice, i nazive poglavlja. Naslovi poglavlja služe da Vas obaveste o čemu se radi u poglavlju i asociraju prilikom preslišavanja (ako to radite), a istaknute reči ili rečenice da Vam skrenu pažnju šta je glavno u tekstu i da Vam blesnu pred očima kad Vas neko pita nešto vezano za to. Naravno, te reči su istakli pisci, ali nije sve što je važno istaknuto, kao što nije sve što je istaknuto od izuzetnog značaja. Zato vodite računa o tome.
Uporedo sa čitanjem osnovnog teksta, neophodno je čitati objašnjenja koja stoje u izdvojenom delu Rečnik/Nepoznate reči. Jedino tako, nepoznate reči u osnovnom tekstu, neće biti glupe informacije koje ćete zaboraviti dan-dva posle čitanja. Probajte da zapamtite značenja tih reči, jer će vam trebati i za kasnije (pisci su ih sigurno koristili ponovo).
Onda obratite pažnju na ilustracije i fotografije sa pratećim tekstom. One služe da tekst oplemene slikama, koje će pomoći da mozak lakše zapamti suvi tekst koji ste čitali. Sa ilustracijama i fotosima stvari će vam biti jasnije, a sećaćete se preciznije.
Kad budete zadovoljni kako ste utvrdili lekciju, pročitajte i istaknute delove u raznim bojama. Tu obično stoji tekst iz nekog izvora koji bliže pojašnjava osnovni tekst, neka zanimljiva priča, biografija istaknute ličnosti i sl. Vi, ambiciozniji, zapamtite da svaki nastavnik voli da vidi i čuje nešto preko osnovnog teksta, nešto što će mu omogućiti da napravi razliku između ocena koje daje.
Obratite pažnju na razne tabele koje se pojavljuju. U njima se iznose razni statistički podaci, koji omogućavaju uporednu procenu nekog događaja (kao što je procenat žrtava u Drugom svetskom ratu, gde je Jugoslavija na trećem mestu). Tabele pomažu u analizi nekog događaja i razumevanju obima dešavanja.
Obratite pažnju na lente vremena. One su osnovni materijal koji olakšava pamćenje godina i vekova, koji su teški za memorisanje, jer ih teško vezujete za ime ili događaj bez lente. Izuzetno pomaže ako sami, u bojama, nacrtate lentu vremena, jer tako najlakše vezujete reči i brojeve.
Ako na kraju lekcije postoji Podsetnik ili Pitanja, valjalo bi da ih koristite, jer su to obično laka pitanja koja Vam omogućavaju, da za kratko vreme, ponovite osnovne stvari iz lekcije.
Nekad udžbenici imaju i deo za obnavljanje i proveru naučenog na kraju svake teme. I ovo bi valjalo da koristite, svejedno da li posle svake lekcije ili po obrađenoj temi. To je najbolji način da utvrdite gradivo, a tu često ima i zanimljivih zadataka, u kojima ćete čak i uživati rešavajući ih.
Moj savet je da podvlačite olovkom u udžbeniku, jer jedino tako može da se nauči odvajanje bitnog, od nebitnog. Ovo, takođe, skraćuje vreme učenja, jer se onda ne uči sve i ne uči se napamet. Ono što je važno za svaku lekciju ili događaj sam objasnio na strani Uzrok, povod i posledica.
Zašto Vam sve ovo objašnjavam? Zato da Vam gledanje u udžbenik i čitanje teksta ne bi bilo najveća robija, već da, kad već gubite vreme na kukanje i čitanje, bar nešto ostane u glavi.
Sve je to lepo, ali šta tu ima posebno da se priča o udžbeniku? Lepo sedneš, uzmeš udžbenik i učiš. Ali nije sve tako jednostavno kao što izgleda. Koliko vam je puta došlo da se upucate od dosade ili bacite udžbenik jer je dosadan, ružan, ima crno bele fotografije, nema pitanja po kojima možete da proverite naučeno ili iz nekog petog razloga. U moje vreme je bilo tako. E, u tome je caka. Današnji udžbenici su puni fotografija u boji, ilustracija, pratećih CD-ova, tabela, lenti vremena, i raznog materijala koji bi trebao da Vam dočara, objasni, pojasni ono što stoji u tekstu, a sve iz razloga da budu korisniji, lepši i lakši za rad.
Ali, i pored svega navedenog, većina Vas i dalje greši, jer udžbenik koristite samo za čitanje teksta i to je to. Pa, onda nije ni čudo što Vam ocene nisu najsjajnije, a roditelji vas stalno teraju da učite. Postoje knjige kod kojih je tekst osnovni deo, a slike i druge stvari dolaze tek uzgred. Ali, Vaši udžbenici nisu takve knjige. Zato koristite udžbenike u potpunosti, jer ćete jedino tako postići željene rezultate.
Kako koristiti udžbenik istorije ili neki drugi udžbenik? Nije bitno za koji je razred udžbenik, sada svi izdavači prave slične udžbenike, pa se ovaj tekst odnosi na sve sa kojima možete da se susretnete. Razlike su samo u prilagođavanju određenom uzrastu u nekim stvarima. Ovde neću pisati o kvalitetu teksta ili fotografija, već samo o pametnom korišćenju udžbenika. Takođe, ovo nije deo koji Vas tera nešto da pamtite, već je u pitanju samo moj predlog šta bi moglo da Vam pomogne u savladavanju gradiva.
Kad se sretnete prvi put sa novim udžbenikom samo bacite pogled na njega. Omirišite ga, pogledajte korice, debljinu, prelistajte ga da videte kakve fotografije ima. (ako je debeo, odmah odustanite od njega, i sa ubeđenjem recite roditeljima i nastavniku da ćete imati jedinicu, jer je glupo učiti iz debelog udžbenika)
Sada ga prelistajte od korice do korice, da videte kako je udžbenik sastavljen; pogledajte gde se šta nalazi da bi mogli da se snalazite po knjizi; osmotrite poneku lekciju da vidite kako izgleda, kolika je i sl.;
Proučite sadržaj da vidite na koje teme je podeljen tekst udžbenika, na koje lekcije je neka tema podeljena, postoji li rečnik pojmova, pitanja na kraju lekcije ili na kraju teme.
Na stranici Učiti pametno sam opisao jedan način korišćenja udžbenika, ali u osnovi, udžbenik koristite lekciju po lekciju. Kako? Osnovni tekst se koristi za savladavanje gradiva, i tu obraćate pažnju na dve stvari-istaknute reči i rečenice, i nazive poglavlja. Naslovi poglavlja služe da Vas obaveste o čemu se radi u poglavlju i asociraju prilikom preslišavanja (ako to radite), a istaknute reči ili rečenice da Vam skrenu pažnju šta je glavno u tekstu i da Vam blesnu pred očima kad Vas neko pita nešto vezano za to. Naravno, te reči su istakli pisci, ali nije sve što je važno istaknuto, kao što nije sve što je istaknuto od izuzetnog značaja. Zato vodite računa o tome.
Uporedo sa čitanjem osnovnog teksta, neophodno je čitati objašnjenja koja stoje u izdvojenom delu Rečnik/Nepoznate reči. Jedino tako, nepoznate reči u osnovnom tekstu, neće biti glupe informacije koje ćete zaboraviti dan-dva posle čitanja. Probajte da zapamtite značenja tih reči, jer će vam trebati i za kasnije (pisci su ih sigurno koristili ponovo).
Onda obratite pažnju na ilustracije i fotografije sa pratećim tekstom. One služe da tekst oplemene slikama, koje će pomoći da mozak lakše zapamti suvi tekst koji ste čitali. Sa ilustracijama i fotosima stvari će vam biti jasnije, a sećaćete se preciznije.
Kad budete zadovoljni kako ste utvrdili lekciju, pročitajte i istaknute delove u raznim bojama. Tu obično stoji tekst iz nekog izvora koji bliže pojašnjava osnovni tekst, neka zanimljiva priča, biografija istaknute ličnosti i sl. Vi, ambiciozniji, zapamtite da svaki nastavnik voli da vidi i čuje nešto preko osnovnog teksta, nešto što će mu omogućiti da napravi razliku između ocena koje daje.
Obratite pažnju na razne tabele koje se pojavljuju. U njima se iznose razni statistički podaci, koji omogućavaju uporednu procenu nekog događaja (kao što je procenat žrtava u Drugom svetskom ratu, gde je Jugoslavija na trećem mestu). Tabele pomažu u analizi nekog događaja i razumevanju obima dešavanja.
Obratite pažnju na lente vremena. One su osnovni materijal koji olakšava pamćenje godina i vekova, koji su teški za memorisanje, jer ih teško vezujete za ime ili događaj bez lente. Izuzetno pomaže ako sami, u bojama, nacrtate lentu vremena, jer tako najlakše vezujete reči i brojeve.
Ako na kraju lekcije postoji Podsetnik ili Pitanja, valjalo bi da ih koristite, jer su to obično laka pitanja koja Vam omogućavaju, da za kratko vreme, ponovite osnovne stvari iz lekcije.
Nekad udžbenici imaju i deo za obnavljanje i proveru naučenog na kraju svake teme. I ovo bi valjalo da koristite, svejedno da li posle svake lekcije ili po obrađenoj temi. To je najbolji način da utvrdite gradivo, a tu često ima i zanimljivih zadataka, u kojima ćete čak i uživati rešavajući ih.
Moj savet je da podvlačite olovkom u udžbeniku, jer jedino tako može da se nauči odvajanje bitnog, od nebitnog. Ovo, takođe, skraćuje vreme učenja, jer se onda ne uči sve i ne uči se napamet. Ono što je važno za svaku lekciju ili događaj sam objasnio na strani Uzrok, povod i posledica.
Zašto Vam sve ovo objašnjavam? Zato da Vam gledanje u udžbenik i čitanje teksta ne bi bilo najveća robija, već da, kad već gubite vreme na kukanje i čitanje, bar nešto ostane u glavi.
Istorijska čitanka i radna sveska
Šta je to radna sveska i zašto je uopšte imati za istoriju? Zar nije lakše samo učiti, učiti i samo učiti, pa kad Vas neko prozove, onda šta Vam Bog da? Možda nekom i jeste lakše, ali većini je Radna sveska odlična pomoć. Pitate se kako? Tako što su pisci udžbenika najbolje upoznati sa sadržajem i što znaju šta treba na koji način istaći. Pitanja nisu postavljana bez veze, već su pažljivo smišljena da bi Vas motivisala da istražite i tačno odgovorite. Pitanja su smišljana kako za one sa slabijim znanjem, tako i za one sa naprednijim znanjem i zanimanjem za istoriju. Radna sveska je zamišljena kao posebna pomoć baš slabijim učenicima, jer uz udžbenik mogu da odgovore na njih i tako bar nešto savladaju. Učenici koji pucaju na veću ocenu, imaju zadatke koji navode na razmišljanje, povezivanje gradiva različitih lekcija, tu se susreću sa izvornim tekstovima i njihovom analizom, a radna sveska može da se koristi i na času, i na dodatnoj i dopunskoj nastavi, a može da bude i ocenjena. Baš ovo su razlozi zbog kojih insistiram na korišćenju radnih sveski.
Pa zašto onda đaci, uglavnom, ne koriste radne sveske ili ih koriste nepravilno?
Pa zašto onda đaci, uglavnom, ne koriste radne sveske ili ih koriste nepravilno?
