Svakodnevni život u prošlosti
Šta je Svakodnevni život u prošlosti? To je izborni predmet u osnovnoj školi, od 5. do 8. razreda, koji je pokriven sa jednim časom nedeljno u svakom razredu. Za njegovo održavanje neophodno je da se formira minimalno jedna grupa od 15 ili više učenika, iz svih odeljenja jednog razreda.
A šta je Svakodnevni život u prošlosti u stvari? Kao što ste prvo i pomislili, to je sve ono što nas okružuje, ono što naš život čini lakšim ili težim. Ako se pitate šta ima o ovome da se priča u školi kad već to sve znamo, odgovor se nalazi u nazivu ovog izbornog predmeta. Cilj je da upoznamo život kakav je bio u prošlosti, u vreme koje mi nismo upoznali. Ne treba mnogo znanja da bi se zaključilo da su ljudi ranije živeli potpuno drugačije nego mi danas. Evo prostog primera - samo pre 30 godina u državi koja se zvala Jugoslavija, mobilni telefoni nisu postojali, računari su bili retkost, nije postojao Fejsbuk, pa je trebalo dosta vremena da se stupi u kontakt sa drugom osobom... Ipak, neke stvari su ostale iste – i dalje živimo u stanovima, automobili i dalje imaju četiri točka, ljuljaška i klackalica i dalje isto izgledaju... Ali za 200 godina, ljudi budućnosti (čak i na ovom prostoru) pitaće se kako smo mi uopšte živeli i lečili se, sa svim ovim zastarelim sredstvima i sa osnovnim poznavanjem ljudskog tela. Iako ćemo za njih biti daleka i čudna prošlost, oni će ipak proučavati naš život i šta je uticalo da mi živimo tako kako živimo danas. E, na isti način i mi gledamo na svakodnevni život ljudi u prošlosti. Da bi razumeli kako su živeli moramo da se bavimo istraživanjem te prošlosti.
A šta je Svakodnevni život u prošlosti u stvari? Kao što ste prvo i pomislili, to je sve ono što nas okružuje, ono što naš život čini lakšim ili težim. Ako se pitate šta ima o ovome da se priča u školi kad već to sve znamo, odgovor se nalazi u nazivu ovog izbornog predmeta. Cilj je da upoznamo život kakav je bio u prošlosti, u vreme koje mi nismo upoznali. Ne treba mnogo znanja da bi se zaključilo da su ljudi ranije živeli potpuno drugačije nego mi danas. Evo prostog primera - samo pre 30 godina u državi koja se zvala Jugoslavija, mobilni telefoni nisu postojali, računari su bili retkost, nije postojao Fejsbuk, pa je trebalo dosta vremena da se stupi u kontakt sa drugom osobom... Ipak, neke stvari su ostale iste – i dalje živimo u stanovima, automobili i dalje imaju četiri točka, ljuljaška i klackalica i dalje isto izgledaju... Ali za 200 godina, ljudi budućnosti (čak i na ovom prostoru) pitaće se kako smo mi uopšte živeli i lečili se, sa svim ovim zastarelim sredstvima i sa osnovnim poznavanjem ljudskog tela. Iako ćemo za njih biti daleka i čudna prošlost, oni će ipak proučavati naš život i šta je uticalo da mi živimo tako kako živimo danas. E, na isti način i mi gledamo na svakodnevni život ljudi u prošlosti. Da bi razumeli kako su živeli moramo da se bavimo istraživanjem te prošlosti.
Danas gubimo sate u saobraćajnim gužvama, a pre 200 godina nije bilo ni kola ni asfaltnih puteva.
Naravno, sadašnjost nije izolovana od prošlosti, tako da uvek možemo prošlost da povežemo i uporedimo sa sadašnošću. E, to je ono što mi treba da uradimo na ovom izbornom predmetu - da upoznamo život u prošlosti, napravimo vertikalne veze sa sadašnošću, i na taj način bolje razumemo svet i vreme u kom živimo; takođe, pravljenjem horizontalnih veza uočićemo uslovljenost elemenata svakodnevnog života sa istorijskim procesima i događajima, tj. šta je uzrok nekog načina života. Nekom sada pada na pamet da pita: "A što bi mi to radili?" Odgovor je da bez povlačenja veza između sadašnosti i prošlosti, nećemo razumeti šta, kako i zašto nam se nešto dešava. Ovaj izborni predmet dopunjava Istoriju i dopunjava se Istorijom, pa zbog toga svojim temama prati gradivo Istorije od 5. do 8. razreda. Zato ima izuzetan značaj za razumevanje i savladavanje ovog gradiva. Takođe, predmet se naslanja na predmet Narodna tradicija, koji se predaje u nižim razredima osnovne škole.
Etno selo Sirogojno na Zlatiboru
U čemu je još značaj izučavanja ovog predmeta? Veliki izbor tema bi trebao pozitivno da utiče na opštu kulturu učenika; širenje rečnika srpskog jezika, a samim tim i na izražavanje i obrazlaganje iznetog mišljenja; sposobnost diskutovanja sa drugima; kolektivan rad i toleranciju prema drugima; razvijanje kreativnosti, radoznalosti, istraživačkog duha; razvijanje kritičkog duha i odgovornosti.
Kako, u stvari, izgleda jedan čas izbornog predmeta Svakodnevni život u prošlosti? Pošto za predmet ne postoji klasičan udžbenik, teme se obrađuju u jednoj slobodnijoj formi, lišeni uobičajenog moranja da se nešto uradi, ispitivanja i obaveznog ocenjivanja, pa se tako na kreativniji način pristupa temama. Na ovom predmetu nastavnik je u drugom planu i tu je samo da podstiče i usmerava. Glavnu reč imaju učenici, koji iz ovoga treba da izvuku najveću korist. Prioritet bi trebao da bude svakodnevni život u Srbiji, zato što se pokazalo da učenici to ne poznaju dovoljno.
Čime se postiže zacrtano? Gledanjem raznih emisija i filmova koji su u vezi sa određenom temom da bi stekli vizuelni doživljaj o temi; slušanje muzike koja bi mogla da dočara određeni trenutak; posmatranje i analizu fotografija i ilustracija; igranje igara koje bi nas uvele u slobodno vreme određenog perioda.
Kroz kreativne radionice slikaju se i prave panoi, maske, novac, utvrđenja, opsadne sprave... Ako prostor i vreme dozvoli, organizuju se izložbe, snimaju se jednostavni filmovi i radio emisije, glumi se u kratkim komadima, pravi se hrana po starim receptima i onda degustira. Deo tema pogodan je za samostalan rad, ali deo tema se ostvaruje radom u paru ili manjim grupama. Za izučavanje predviđenih tema koristi se biblioteka, internet, pribor za likovno i sve ostalo što je pri ruci i košta minimalno. Teme predmet omogućavaju obilazak muzeja, kulturno-istorijskih spomenika, i, možda, posete pozorištu ili bioskopu, ako tema predstave bude odgovarajuća.
Kako, u stvari, izgleda jedan čas izbornog predmeta Svakodnevni život u prošlosti? Pošto za predmet ne postoji klasičan udžbenik, teme se obrađuju u jednoj slobodnijoj formi, lišeni uobičajenog moranja da se nešto uradi, ispitivanja i obaveznog ocenjivanja, pa se tako na kreativniji način pristupa temama. Na ovom predmetu nastavnik je u drugom planu i tu je samo da podstiče i usmerava. Glavnu reč imaju učenici, koji iz ovoga treba da izvuku najveću korist. Prioritet bi trebao da bude svakodnevni život u Srbiji, zato što se pokazalo da učenici to ne poznaju dovoljno.
Čime se postiže zacrtano? Gledanjem raznih emisija i filmova koji su u vezi sa određenom temom da bi stekli vizuelni doživljaj o temi; slušanje muzike koja bi mogla da dočara određeni trenutak; posmatranje i analizu fotografija i ilustracija; igranje igara koje bi nas uvele u slobodno vreme određenog perioda.
Kroz kreativne radionice slikaju se i prave panoi, maske, novac, utvrđenja, opsadne sprave... Ako prostor i vreme dozvoli, organizuju se izložbe, snimaju se jednostavni filmovi i radio emisije, glumi se u kratkim komadima, pravi se hrana po starim receptima i onda degustira. Deo tema pogodan je za samostalan rad, ali deo tema se ostvaruje radom u paru ili manjim grupama. Za izučavanje predviđenih tema koristi se biblioteka, internet, pribor za likovno i sve ostalo što je pri ruci i košta minimalno. Teme predmet omogućavaju obilazak muzeja, kulturno-istorijskih spomenika, i, možda, posete pozorištu ili bioskopu, ako tema predstave bude odgovarajuća.
U Staroj Grčkoj ne postoji nijedna naprava na struju, kojom oni mogu da popune svoje slobodno vreme.
Šta se u kom razredu izučava? Svaki razred, po periodu koji se izučava, prati gradivo predmeta Istorija. Teme su u svim razredima srodne i bave se svim onim stvarima koje su u pozadini krupnih istorijskih događaja, a običan život čoveka čine radosnim ili tužnim.
U petom razredu izučava se svakodnevni život od nastanka prvih ljudi do kraja Starog veka (5. vek nove ere). Neke od zanimljivih stvari su izučavanje veza između izgleda prvih ljudi i načina ishrane koji utiče na promene fizičkog izgleda, upoređivanje sličnosti i razlika u načinu gradnje kuća, unutrašnjem uređenju, odnosima u porodici sa posebnim osvrtom na položaj dece, obrazovanju, načinu ishrane, odevanju, načinu lečenja, igrama i igračkama u prošlosti.
U šestom razredu izučava se život ljudi u srednjem veku i ranom novom veku (5-18. veka), sa posebnim osvrtom na život u srpskim zemljama u ovom periodu. Učenicima je posebno zanimljivo izučavanje heraldike, pomoćne istorijske nauke o grbovima i teme iz viteškog života. Takođe, živa diskusija razvija se na temu porodičnih odnosa, uloge oca, majke i deteta u to doba i poređenju sa sadašnjim trenutkom.
U sedmom razredu proučava se život u renesansnoj, baroknoj i industrijskoj Evropi (15-19. veka). Uporedo se bavimo i životom Srba u Turskoj i Austriji, sličnostima i razlikama u stanovanju, odevanju, porodičnom i društvenom životu, obrazovanju. U ovom razredu se delimo u grupe i kroz niz tema igramo igru razvoja imaginarne države u svim njenim aspektima.
U osmom razredu bavimo se burnim periodom u razvoju ljudskog društva (kraj 19. i 20. vek), koji je pokriven temama o filmi i radiju, fotografiji, razvoju porodice, odnosu prema različitom, poređenjem života u gradu i na selu i sličnim temama.
U petom razredu izučava se svakodnevni život od nastanka prvih ljudi do kraja Starog veka (5. vek nove ere). Neke od zanimljivih stvari su izučavanje veza između izgleda prvih ljudi i načina ishrane koji utiče na promene fizičkog izgleda, upoređivanje sličnosti i razlika u načinu gradnje kuća, unutrašnjem uređenju, odnosima u porodici sa posebnim osvrtom na položaj dece, obrazovanju, načinu ishrane, odevanju, načinu lečenja, igrama i igračkama u prošlosti.
U šestom razredu izučava se život ljudi u srednjem veku i ranom novom veku (5-18. veka), sa posebnim osvrtom na život u srpskim zemljama u ovom periodu. Učenicima je posebno zanimljivo izučavanje heraldike, pomoćne istorijske nauke o grbovima i teme iz viteškog života. Takođe, živa diskusija razvija se na temu porodičnih odnosa, uloge oca, majke i deteta u to doba i poređenju sa sadašnjim trenutkom.
U sedmom razredu proučava se život u renesansnoj, baroknoj i industrijskoj Evropi (15-19. veka). Uporedo se bavimo i životom Srba u Turskoj i Austriji, sličnostima i razlikama u stanovanju, odevanju, porodičnom i društvenom životu, obrazovanju. U ovom razredu se delimo u grupe i kroz niz tema igramo igru razvoja imaginarne države u svim njenim aspektima.
U osmom razredu bavimo se burnim periodom u razvoju ljudskog društva (kraj 19. i 20. vek), koji je pokriven temama o filmi i radiju, fotografiji, razvoju porodice, odnosu prema različitom, poređenjem života u gradu i na selu i sličnim temama.
