Menu
Kako učiti 1 - na početku
Postoje neke najosnovnije stvari koje, ako ih se pridržavate, mogu da Vam omoguće lakše i trajnije usvajanje gradiva. Posle nekog vremena uočićete da: trošite manje vremena i energije za istu količinu gradiva, gradivo duže pamtite, imate više vremena za igru i društvo, učenje više nećete smatrati za noćnu moru, a stečeno znanje možete uspešno primeniti na sve slične predmete u školi.Of course, ima i varijanta da otvorenu knjigu stavite pod jastuk i znanje bi do ujutru trebalo samo da nađe put do vaše glave (valjda je mala razdaljina, pa se znanje ne izgubi usput). I pored mnogih vaših uveravanja iskustvo me uči da je kvalitet ovakvog učenja krajnje sumnjiv.
Za svaki korak ću dati objašnjenje jer ni ja ne volim da radim i usvajam stvari koje ne razumem. Ali da počnemo:
§ po mogućstvu pronađite stalno mesto za učenje i učite uvek u isto vreme (nije neophodno, ali je dobro za stvaranje radne navike)
§ vizuelno se upoznajte sa lekcijom-pogledajte kako lekcija izgleda i na koliko je strana, pregledajte ilustracije i pročitajte prateći tekst, obratite pažnju na nepoznate reči (pomaže da vizuelno zapamtite izgled lekcije i, u slučaju potrebe, tako pretražite svoje znanje kada negde zapnete; slike, tekst uz njih i rečnik pomažu da bolje razumete gradivo, a kad budete čitali lekciju oči će automatski početi da traže prateće slike i značenje reči što dodatno pospešuje pamćenje i razbija monotoniju teksta lekcije),
§ upoznajte se sa strukturom lekcije- koliko ima poglavlja, pročitajte naslove poglavlja, uočite istaknute pojmove, imena i događaje(ovo, takođe, pomaže kod vizuelnog pamćenja lekcije; nazivi poglavlja i istaknute stvari u njima će Vam odmah reći o čemu ćete učiti, na šta da obratite pažnju a sve to će se lepo složiti po redu i međusobno se povezati u Vašoj memoriji
§ obavezno koristite istorijski atlas prilikom učenja (gradivo koje se sastoji uglavnom od teksta neuporedivo se lakše pamti uz kartu)
§ napravite kratku pauzu-ovom prilikom potrošite jedan minut vremena da u glavi zamislite izgled i strukturu lekcije
§ sve ovo će brzo preći u naviku pa nećete ni primećivati da to radite, ali ćete primetiti pozitivne rezultate.
Postoje neke najosnovnije stvari koje, ako ih se pridržavate, mogu da Vam omoguće lakše i trajnije usvajanje gradiva. Posle nekog vremena uočićete da: trošite manje vremena i energije za istu količinu gradiva, gradivo duže pamtite, imate više vremena za igru i društvo, učenje više nećete smatrati za noćnu moru, a stečeno znanje možete uspešno primeniti na sve slične predmete u školi.Of course, ima i varijanta da otvorenu knjigu stavite pod jastuk i znanje bi do ujutru trebalo samo da nađe put do vaše glave (valjda je mala razdaljina, pa se znanje ne izgubi usput). I pored mnogih vaših uveravanja iskustvo me uči da je kvalitet ovakvog učenja krajnje sumnjiv.
Za svaki korak ću dati objašnjenje jer ni ja ne volim da radim i usvajam stvari koje ne razumem. Ali da počnemo:
§ po mogućstvu pronađite stalno mesto za učenje i učite uvek u isto vreme (nije neophodno, ali je dobro za stvaranje radne navike)
§ vizuelno se upoznajte sa lekcijom-pogledajte kako lekcija izgleda i na koliko je strana, pregledajte ilustracije i pročitajte prateći tekst, obratite pažnju na nepoznate reči (pomaže da vizuelno zapamtite izgled lekcije i, u slučaju potrebe, tako pretražite svoje znanje kada negde zapnete; slike, tekst uz njih i rečnik pomažu da bolje razumete gradivo, a kad budete čitali lekciju oči će automatski početi da traže prateće slike i značenje reči što dodatno pospešuje pamćenje i razbija monotoniju teksta lekcije),
§ upoznajte se sa strukturom lekcije- koliko ima poglavlja, pročitajte naslove poglavlja, uočite istaknute pojmove, imena i događaje(ovo, takođe, pomaže kod vizuelnog pamćenja lekcije; nazivi poglavlja i istaknute stvari u njima će Vam odmah reći o čemu ćete učiti, na šta da obratite pažnju a sve to će se lepo složiti po redu i međusobno se povezati u Vašoj memoriji
§ obavezno koristite istorijski atlas prilikom učenja (gradivo koje se sastoji uglavnom od teksta neuporedivo se lakše pamti uz kartu)
§ napravite kratku pauzu-ovom prilikom potrošite jedan minut vremena da u glavi zamislite izgled i strukturu lekcije
§ sve ovo će brzo preći u naviku pa nećete ni primećivati da to radite, ali ćete primetiti pozitivne rezultate.
Kako učiti 2 - po poglavljima
Posle kratke pauze, nemojte odustati (i izaći napolje ili pokrenuti kanter ili zamišljati najlepšeg dečka u školi, već se koncentrišite na lekciju, jer što pre završite pre ćete raditi ono što želite):
§ u posebnoj svesci zapišite naslov lekcije i naslov prvog poglavlja-najbolje da uz ovo otvorite i svoju svesku iz istorije jer ćete tako imati uvid u vaše zapise sa table koji već sadrže važne teze iz lekcije,
§ čitajte prvo poglavlje i uporedo podvlačite važne delove poglavlja-ovo je veoma važno, pošto malo ljudi može da zapamti svaku reč koju pročita, ovako i izdvajate ono što ćete učiti; podvlačite reči, delove rečenica ili cele rečenice ali ne treba da podvučete sve ili da imate samo dve reči ili jednu rečenicu,
§ u svesci zapisujte teze kao što to radi nastavnik, ali to uradite svojim rečima-teze bi trebale da budu kratke, u par reči a trebalo bi da Vas asociraju na tekst koji ste čitali i ukažu Vam na važne stvari; možete i uporediti svoje teze sa tezama sa časa i tako još bolje shvatite kako se to radi,;broj teza nije ograničen ali ne treba preterivati,
§ sledi preslišavanje onog što ste pročitali u prvom poglavlju-probajte to sa otvorenom knjigom i sveskom ali bez gledanja; kada negde zapnete onda pogledajte Vaše teze da vas podsete na tekst, a tek na kraju koristite udžbenik ako ne možete da se setite; trebalo bi da, posle ove faze, možete da ponovite bar pola teksta samostalno, ali nije greška i ako to nije slučaj, posebno na početku primene ovakvog načina učenja,
§ obavezno se preslišavajte naglas-izbegavajte preslišavanje u sebi jer to može da Vas zavara da znate; misli i reči dobijaju oblik i suštinu tek kada se izgovore naglas i kada čujete sami kako zvuči to što ste rekli; najbolje prolaze oni koji su sigurni u ono što govore, jer se to oseća u načinu izgovora reči, a to se postiže vežbom i kvalitetnim učenjem,
§ ponovite ovo sa svakim poglavljem u lekciji,
§ nikada nemojte zaboraviti na koja pitanja treba da odgovori predmet koji učite-svaki nastavnik/ca voli da čuje dobro osmišljen odgovor koji sadrži glavne stvari; Istorija odgovara na pitanja: kada, ko, gde, šta, kako, i najvažnije, zašto-uzrok, povod (zbog čega se nešto desilo) i posledica (do čega je događaj doveo, tj. šta je usledilo nakon događaja); tek kada ovo sebi razjasnite naučićete kvalitetno da savladavate gradivo istorije (đački rečeno-učenje sa razumevanjem, a ne bubanje)
§ savet: pitanja zapišite na korice sveske i primenjujte ih na svako poglavlje, gde god je to moguće.
Posle kratke pauze, nemojte odustati (i izaći napolje ili pokrenuti kanter ili zamišljati najlepšeg dečka u školi, već se koncentrišite na lekciju, jer što pre završite pre ćete raditi ono što želite):
§ u posebnoj svesci zapišite naslov lekcije i naslov prvog poglavlja-najbolje da uz ovo otvorite i svoju svesku iz istorije jer ćete tako imati uvid u vaše zapise sa table koji već sadrže važne teze iz lekcije,
§ čitajte prvo poglavlje i uporedo podvlačite važne delove poglavlja-ovo je veoma važno, pošto malo ljudi može da zapamti svaku reč koju pročita, ovako i izdvajate ono što ćete učiti; podvlačite reči, delove rečenica ili cele rečenice ali ne treba da podvučete sve ili da imate samo dve reči ili jednu rečenicu,
§ u svesci zapisujte teze kao što to radi nastavnik, ali to uradite svojim rečima-teze bi trebale da budu kratke, u par reči a trebalo bi da Vas asociraju na tekst koji ste čitali i ukažu Vam na važne stvari; možete i uporediti svoje teze sa tezama sa časa i tako još bolje shvatite kako se to radi,;broj teza nije ograničen ali ne treba preterivati,
§ sledi preslišavanje onog što ste pročitali u prvom poglavlju-probajte to sa otvorenom knjigom i sveskom ali bez gledanja; kada negde zapnete onda pogledajte Vaše teze da vas podsete na tekst, a tek na kraju koristite udžbenik ako ne možete da se setite; trebalo bi da, posle ove faze, možete da ponovite bar pola teksta samostalno, ali nije greška i ako to nije slučaj, posebno na početku primene ovakvog načina učenja,
§ obavezno se preslišavajte naglas-izbegavajte preslišavanje u sebi jer to može da Vas zavara da znate; misli i reči dobijaju oblik i suštinu tek kada se izgovore naglas i kada čujete sami kako zvuči to što ste rekli; najbolje prolaze oni koji su sigurni u ono što govore, jer se to oseća u načinu izgovora reči, a to se postiže vežbom i kvalitetnim učenjem,
§ ponovite ovo sa svakim poglavljem u lekciji,
§ nikada nemojte zaboraviti na koja pitanja treba da odgovori predmet koji učite-svaki nastavnik/ca voli da čuje dobro osmišljen odgovor koji sadrži glavne stvari; Istorija odgovara na pitanja: kada, ko, gde, šta, kako, i najvažnije, zašto-uzrok, povod (zbog čega se nešto desilo) i posledica (do čega je događaj doveo, tj. šta je usledilo nakon događaja); tek kada ovo sebi razjasnite naučićete kvalitetno da savladavate gradivo istorije (đački rečeno-učenje sa razumevanjem, a ne bubanje)
§ savet: pitanja zapišite na korice sveske i primenjujte ih na svako poglavlje, gde god je to moguće.
Kako učiti 3 – preslišavanje
Naravno, učenje neće biti kvalitetno ako se ne preslišavate. Velika većina Vas će sad da kaže kako je to najzamorniji i najdosadniji deo i odustaće od daljeg čitanja (ako su i uspeli da stignu dovde). Ali, baš je ovo trenutak kad ne treba reći sebi kako sve znam već treba odraditi i ovaj deo krajnje koncentrisano. U prethodnom delu ste se preslišavali posle svakog poglavlja sa sveskom i otvorenom knjigom. Sad je potrebno da vidite šta ste stvarno zapamtili i koje delovi su slabije utvrđeni.
Sklonite pomagala i probajte ovako:
§ zatvorite oči i zamislite u glavi izgled lekcije (na koliko je strana, broj i naslove poglavlja, gde su i koje su ilustracije korišćene na nekoliko sekundi;
§ sa zatvorenim očima, ali koncentrisani počnite da se preslišavate od početka lekcije ali obavezno naglas; ako negde i zapnete nemojte da odustajete nastavite dalje jer ćete se posle vratiti na teži deo. U toku preslišavanja primetićete da se misli nesvesno usmeravaju i na ilustracije iz knjige, što znači da i one mogu da služe kao podsetnik uz reči koje ste zapisivali u svesci. Kad završite ponovo obradite samo delove na kojima ste zapeli,
§ napravite malu pauzu (10 minuta)
§ preslišajte se ponovo od početka do kraja, bez pomagala. Trebalo bi da ovo treće preslišavanje bude dovoljno i da budete zadovovoljni postignutim rezultatom.
U početku će možda trebati još jedno preslišavanje, ali će to većina onih koji stignu dovde izbaciti, a dosta Vas će i prilikom drugog biti zadovoljni rezultatom preslišavanja.
§ izbegavajte da se preslišavate po principu-prvo poglavlje, pa onda prvo i drugo zajedno, pa onda prvo, drugo i treće zajedno, itd. Razlog je što će prva polovina lekcije biti bolje obrađena od druge, a niko ne piše važne stvari samo u prvom delu lekcije.
Naravno, učenje neće biti kvalitetno ako se ne preslišavate. Velika većina Vas će sad da kaže kako je to najzamorniji i najdosadniji deo i odustaće od daljeg čitanja (ako su i uspeli da stignu dovde). Ali, baš je ovo trenutak kad ne treba reći sebi kako sve znam već treba odraditi i ovaj deo krajnje koncentrisano. U prethodnom delu ste se preslišavali posle svakog poglavlja sa sveskom i otvorenom knjigom. Sad je potrebno da vidite šta ste stvarno zapamtili i koje delovi su slabije utvrđeni.
Sklonite pomagala i probajte ovako:
§ zatvorite oči i zamislite u glavi izgled lekcije (na koliko je strana, broj i naslove poglavlja, gde su i koje su ilustracije korišćene na nekoliko sekundi;
§ sa zatvorenim očima, ali koncentrisani počnite da se preslišavate od početka lekcije ali obavezno naglas; ako negde i zapnete nemojte da odustajete nastavite dalje jer ćete se posle vratiti na teži deo. U toku preslišavanja primetićete da se misli nesvesno usmeravaju i na ilustracije iz knjige, što znači da i one mogu da služe kao podsetnik uz reči koje ste zapisivali u svesci. Kad završite ponovo obradite samo delove na kojima ste zapeli,
§ napravite malu pauzu (10 minuta)
§ preslišajte se ponovo od početka do kraja, bez pomagala. Trebalo bi da ovo treće preslišavanje bude dovoljno i da budete zadovovoljni postignutim rezultatom.
U početku će možda trebati još jedno preslišavanje, ali će to većina onih koji stignu dovde izbaciti, a dosta Vas će i prilikom drugog biti zadovoljni rezultatom preslišavanja.
§ izbegavajte da se preslišavate po principu-prvo poglavlje, pa onda prvo i drugo zajedno, pa onda prvo, drugo i treće zajedno, itd. Razlog je što će prva polovina lekcije biti bolje obrađena od druge, a niko ne piše važne stvari samo u prvom delu lekcije.
Kako učiti 4 - zadržavanje naučenog
E sad se neki možda pitaju, kako to da ostane malo duže u pamćenju. Na primer, dobro ste utvrdili dve lekcije i odgovarali za 5, a nastavnica da kontrolni tek za mesec dana posle 6 lekcija, ili da iznenadnu vežbu, a vi se obrukali jer ste loše prošli baš na pitanjima na kojima ste dobili 5. Šta se desilo i šta raditi?
§ ranijim koracima Vi ste sebi omogućili da kvalitetno utvrdite lekcije i kratkotrajno pamćenje popunite informacijma i objašnjenjima koja će Vam obezbediti peticu;
§ ali, nove informacije sabijaju stare u dublje delove pamćenja, i što više vremena prolazi one su sve dublje tako da Vam sve više vremena treba da ih se setite. Kako vreme prolazi, od lekcija koje ste odlično savladali za 5, ostaće samo delovi koji mogu samo delimično da posluže
§ zato je neophodno da lekcije s vremena na vreme pogledate ponovo i čak se i preslišate, da bi znanje prešlo u dugotrajno pamćenje. To ne znači da čekate kontrolni ili pismeni da bi to radili jer će onda biti mnogo lekcija za utvrđivanje, već to treba raditi povremeno sve do kontrolnog. Probajte da pregled lekcije radite putem asocijacija pomoću svojih ispisa u svesci i nastavnikovih teza sa table, ilustracija u udžbeniku i naslova poglavlja. Ono što je najteže je ponovno preslišavanje, ali ipak probajte i to jednom u dve nedelje.
§ Da bi znanje stvarno dugo trajalo, po teoriji je potrebno i na mesečnom i na godišnjem planu pregledati lekcije i ponekad ponoviti, ali to je ipak prenaporno.
Ko je imao strpljenja da pročita ovo što sam predložio, nadam se da je uvideo da, faze koje sam opisao, zahtevaju određeni napor i vreme u početku, ali da će malo kasnije potrebno vreme biti kraće, uloženi napor manji, znanje dugotrajnije a što je za Vas i najvažnije, imaćete bolje ocene ili će dobre ocene biti bez oscilacija. Da ne zaboravim, ovaj način je primenljiv i na druge slične predmete.
I zapamtite, nemojte se nervirati i dramiti zbog ocena, one nisu najvažnija stvar na svetu. Vaše je da se potrudite da na osnovu kvalitetno utvrđenog gradiva dobijete što bolju ocenu, a videćete da će vremenom prvo dovesti do drugog. Samo budite istrajni.
E sad se neki možda pitaju, kako to da ostane malo duže u pamćenju. Na primer, dobro ste utvrdili dve lekcije i odgovarali za 5, a nastavnica da kontrolni tek za mesec dana posle 6 lekcija, ili da iznenadnu vežbu, a vi se obrukali jer ste loše prošli baš na pitanjima na kojima ste dobili 5. Šta se desilo i šta raditi?
§ ranijim koracima Vi ste sebi omogućili da kvalitetno utvrdite lekcije i kratkotrajno pamćenje popunite informacijma i objašnjenjima koja će Vam obezbediti peticu;
§ ali, nove informacije sabijaju stare u dublje delove pamćenja, i što više vremena prolazi one su sve dublje tako da Vam sve više vremena treba da ih se setite. Kako vreme prolazi, od lekcija koje ste odlično savladali za 5, ostaće samo delovi koji mogu samo delimično da posluže
§ zato je neophodno da lekcije s vremena na vreme pogledate ponovo i čak se i preslišate, da bi znanje prešlo u dugotrajno pamćenje. To ne znači da čekate kontrolni ili pismeni da bi to radili jer će onda biti mnogo lekcija za utvrđivanje, već to treba raditi povremeno sve do kontrolnog. Probajte da pregled lekcije radite putem asocijacija pomoću svojih ispisa u svesci i nastavnikovih teza sa table, ilustracija u udžbeniku i naslova poglavlja. Ono što je najteže je ponovno preslišavanje, ali ipak probajte i to jednom u dve nedelje.
§ Da bi znanje stvarno dugo trajalo, po teoriji je potrebno i na mesečnom i na godišnjem planu pregledati lekcije i ponekad ponoviti, ali to je ipak prenaporno.
Ko je imao strpljenja da pročita ovo što sam predložio, nadam se da je uvideo da, faze koje sam opisao, zahtevaju određeni napor i vreme u početku, ali da će malo kasnije potrebno vreme biti kraće, uloženi napor manji, znanje dugotrajnije a što je za Vas i najvažnije, imaćete bolje ocene ili će dobre ocene biti bez oscilacija. Da ne zaboravim, ovaj način je primenljiv i na druge slične predmete.
I zapamtite, nemojte se nervirati i dramiti zbog ocena, one nisu najvažnija stvar na svetu. Vaše je da se potrudite da na osnovu kvalitetno utvrđenog gradiva dobijete što bolju ocenu, a videćete da će vremenom prvo dovesti do drugog. Samo budite istrajni.
