Vremenski proračuni
KAKO SE SNAĆI U VREMENSKIM PRORAČUNIMA - PRVI KORAK
Sada ću pokušati da Vam objasnim kako da naučite da se snalazite sa vremenskim izračunavanjima. Zašto je ovo važno? Pa, zato što je pravilno određivanje vremena najosnovnija stvar u istoriji, a primetio sam da se dosta Vas veoma loše snalazi sa ovom veštinom, iako uopšte nije teško izračunavati vreme. Koji je prvi korak? Prvo što treba da uradite je da, bukvalno, naučite napamet veće i manje vremenske celine. Iako ih možda ne razumete, ipak ih zapamtite onakve kakve su. Lako se uče i možete par puta da ih zapišete u svesku, par puta se napamet preslišate i zapamtićete ih do kraja života. Koje su to vremenske celine? Možemo početi od najmanjih kao što je sekund, minut..., ali zapamtite ove glavne četiri:
§ godina- ima 365 dana (ili 366 ako je prestupna godina); godina počinje prvim (1) danom, a završava se poslednjim (365 ili 366) danom; ne postoji nulta godina niti postoji nulti dan
§ decenija-sastoji se od 10 godina; drugi naziv za deceniju je i dekada; decenija je predstavljena brojem sa dve cifre, a u brojevima većih vremenskih celina (vek,milenijum) deceniju tražite u poslednje dve cifre ; prva decenija počinje prvom (1) godinom, a završava se desetom (10) godinom; druga decenija počinje jedanaestom (11) godinom, a završava se dvadesetom (20) godinom, itd.; zapamtite, decenija se uvek završava godinom koja na kraju ima jednu nulu (0)
§ vek- drugi naziv za vek je stoleće; vek se sastoji od 100 godina; vek je broj sa 3 cifre; vek počinje prvom (#01) godinom, a završava se stotom (100) godinom; zapamtite, vek se uvek završava godinom koja na kraju ima dve nule (kao 100 godina-prvi vek; 2000 godina-20 vek);
Takođe, vek se sastoji i od 10 decenija; vek počinje prvom (1) decenijom, a završava se desetom (10) decenijom; zapamtite, broj decenija se uvek računa samo u odnosu na vek (to znači, ako neko kaže peta decenija 15. veka vi znate da ona počinje 41 a završava se godinom 50)
§ milenijum- sastoji se od 1000 godina i sastoji se od 10 vekova (u milenijumu se decenije ne računaju); milenijum je broj sa 4 cifre; milenijum počinje sa prvom (#001) godinom, a završava se sa hiljaditom (1000) godinom; zapamtite, milenijum se uvek završava sa tri nule (000)
Upamtite, sve vremenske celine počinju sa brojem gde je poslednja cifra 1 (početna godina pete decenije je 41, početna godina petog veka je 401, početna godina petog milenijuma je 4001), a završavaju se brojem gde je poslednja cifra 0, samo se menja broj nula (decenija ide sa jednom nulom-kraj pete decenije je godina 50; vek ide sa dve nule-kraj petog veka je godina 500; milenijum ide sa tri nule-kraj petog milenijuma je godina 5000).
KAKO SE SNAĆI U VREMENSKIM PRORAČUNIMA - DRUGI KORAK
Naučili ste vremenske celine. E sad, kako se šta preračunava? Preračunavanja su ista kako za godine, vekove i milenijume pre nove ere tako i za godine, vekove i milenijume u novoj eri. Na prvo čitanje bi moglo da Vam bude konfuzno, ali videćete da nije teško. Neki će brzo ukapirati kako se ovo radi, a oni kojima treba više vremena neka provežbaju par puta kod kuće na svojim primerima i brzo će savladati. Cilj mi je da ovo svi savladaju jer je ovo osnova snalaženja u vremenu, kao što je korišćenje istorijskog atlasa osnova za snalaženje u istorijskom prostoru. Korak 2. Probajte ovako!Prvo što treba da uočite je da godina može da ima više od jedne cifre. Najednostavnije cifre su samo od 1 do 9, a sve posle toga su brojevi (od 10 pa nadalje), i sastoje se od dve i više cifara. Milenijum i vek se računaju od važnog događaja koji je odredio računanje ere, tj. u hrišćanskom svetu to je rođenje Isusa Hrista. Decenija se računa samo na osnovu veka.
Ako vam treba da znate vek na osnovu godine
§ ako su u pitanju godine 1-100 onda je to, jednostavno, prvi vek
§ ako su u pitanju godine 101-1000 onda se na prvu cifru u broju doda 1 (primer 1: imate 161 godinu, na prvu cifru (1) dodate 1 i dobijate 2, što znači drugi vek; primer 2: imate godinu 869, na prvu cifru (8) dodajete 1 i dobijate 9, što znači 9. vek)
§ ako su u pitanju godine od 1001 pa na dalje, na prve dve cifre se dodaje 1 (primer 1: imate 1099 godinu, na prve dve cifre, tj. 10 dodajete 1 i dobijate 11, što znači 11. vek; primer 2: imate 1878 godinu, na prve dve cifre (18) dodajete 1 i dobijate 19, što znači 19. vek; primer 3; imate 2007 godinu, na prve dve cifre (20) dodate 1 i dobijate 21, što znači dvadeset prvi vek)
E, sad se pitate, a šta kad se broj završi na jednu, dve ili više nula? E, tu se neke nule oduzimaju a neke ne.
Kada se bilo koja godina završava na jednu nulu onda se preračinavanje vrši kao u gornjim primerima-dodaje se 1 na prvu ili prve dve cifre (imate godine 60, 850 i 1450- prvi broj pripada prvom veku jer tu nema preračunavanja, drugi godina pripada devetom veku jer se na 8 dodaje 1, a treća godina pripada 15 veku jer se na 14 dodaje 1). Kada se godina završava na dve ili više nula onda uradite ovako- od broja oduzmite dve nule (00) i dobićete traženi vek (imate godine 100, 900, 1200, 1700, 2000- od svih brojeva oduzmite dve nule (00) i dobijate vekove: prvi (1), deveti (9), dvanaesti (12), sedamnaesti (17), dvadeseti (20).
Ako treba da znate deceniju na osnovu neke godine
§ decenija, kao što ste već pročitali, ima 10 godina, a u veku ima 10 decenija; računaju se uvek samo na osnovu veka, a nikako milenijuma; prva decenija ide od 1 do 10 godine , druga od 11 do 20 godine , ..., deseta od 91 do godine 100.
§ deceniju uvek tražite u drugoj cifri od pozadi (u broju 86 deceniju tražite u broju 8; u broju 1371 deceniju tražite u broju 7; u broju 2107 deceniju tražite u broju 0)
§ ako se broj godine ne završava na nulu, na drugu cifru od pozadi dodaje 1 (imate godinu 46, na cifru 4 se doda 1 i to je peta (5) decenija; imate godinu 476, na cifru 7 se dodaje 1 i to je osma (8) decenija; imate 1499, na drugu cifru odpozadi 9 dodaje se 1 i to je deseta (10) decenija)
§ ako se broj godine završava na nulu, onda se od broja jednostavno oduzima nula i deceniju predstavlja druga cifra odpozadi (za godinu 10, oduzima se nula i to je prva (1) decenija; za godinu 110, oduzima se 0, gleda druga cifra i to je prva decenija ali drugog veka; za godinu 1050, oduzima se nula, gleda cifra 5 i to je peta decenija, ali 11 veka)
§ ako se broj godine završava na dve nule (1300), onda samo zapamtite da je to deseta (10) decenija.
Ako vam treba da znate milenijum na osnovu neke godine
§ sa milenijumima je relativno lako-u novoj eri ih ima 3, a u staroj eri se računaju, kao važni za ljudsko društvo, najdalje do 6 milenijuma
§ sve godine do 1000 pripadaju prvom (1) milenijumu; za sve godine koje imaju samo jednu, dve ili tri cifre (od godine 1 do godine 999) nema preračunavanja jer se lako pamtite, ili samo dodajte 1, kao za prvi milenijum
§ za godine koje imaju 4 cifre postoji preračunavanje
Ako se godina ne završava na tri nule (000), onda se na prvu cifru dodaje 1 i tako dobije broj milenijuma (imate 3500 godina pre nove ere, na prvu cifru (3) dodate 1 i to je četvrti (4) milenijum pre nove ere (isto je iako je godina u novoj eri); imate 1900 godinu, na prvu cifru (1) dodate 1 i to je drugi (2) milenijum). Ako se godina završava na tri nule (000), onda se od broja oduzimaju nule i ostaje samo prva cifra koja predstavlja milenijum (imate godinu 2000., oduzmete tri nule i to je drugi (2) milenijum).
Ako vam treba da znate koja je početna a koja završna godina neke decenije, veka ili milenijuma
Recimo da Vam neko traži početnu i krajnju godinu neke vremenske celine. Šta radite onda?
§ ako vam ovo traži za četvrti milenijum- odredite prvo zadnju godinu tako što ćete na 4 zalepiti tri nule (000) i dobiti godinu 4000; onda od 4000 oduzmite 1000 i dobićete 3000, ali Vi već znate da svaka vremenska celina počinje sa brojem 1 a ne 0, tako da je početna godina četvrtog milenijuma 3001, a ne 3000
§ ako vam ovo traži za 15. vek- odredite prvo zadnju godinu tako što ćete na 15 zalepiti dve nule (00) i dobiti godinu 1500; onda od 1500 oduzmite 100 i dobićete 1400, ali Vi već znate da svaka vremenska celina počinje sa brojem 1 a ne 0, tako da je početna godina petnaestog veka 1401, a ne 1400
§ ako vam ovo traži za sedmu (7) deceniju- odredite prvo krajnju godinu tako što ćete na cifru 7 zalepiti 0 i tako dobiti broj 70; onda od 70 oduzmite 10 i dobićete 60, ali Vi već znate da svaka vremenska celina počinje sa brojem 1 a ne 0, tako da je početna godina sedme decenije 61, a ne 60
§ ako vam ovo traži za 7 deceniju 15. veka-već ste naučili da su broju godine zadnje dve cifre vezane za deceniju, ali prvo morate da odredite vek kako sam već objasnio; kad odredite vek onda odredite i deceniju kako sam već objasnio (posle par samostalnih primera urađenih kod kuće ova preračunavanja će ići automatski)
§ ako vam ovo traži za 17 deceniju 2 milenijuma slobodno recite da se to ne preračunava, ali verujem da ćete i to znati tačno da uradite
Primer
Dobro, recimo da se prijavite za takmičenje iz istorije u petom razredu i bude pitanje da odredite deceniju, vek i milenijum za 1300. godinu pre nove ere i isto to za 871, 2000. i 2007. godinu nove ere. Kako ovo da uradite? Naravno, čim ste na takmičenju pretpostavka je da već solidno baratate ovim preračunavanjima, ali ipak da Vas podsetim:
§ prvo odredite milenijum- za 1300. godinu na prvu cifru se doda 1 i to je drugi milenijum pre nove ere; za trocifrene godine (871.) ste već savladali da je to prvi milenijum; za 2000. se oduzimaju tri nule i ostaje 2, što znači drugi milenijum; na dvojku u 2007. se doda 1 i to je treći milenijum
§ onda odredite vek- od 1300. se oduzimaju 2 nule i ostaje trinaesti vek; na prvu cifru u 871. se dodaje 1 (8+1) i dobijate deveti vek; od 2000. se brišu dve nule i ostaje 20, što znači dvadeseti vek; u 2007. na 20 se doda 1 i to je 21. vek
§ tek na kraju određujete deceniju- za 1300. se gledaju zadnje dve cifre (00), a naučili ste da je to deseta decenija; u 871. se gleda 7 i dodaje 1 (7+1) i to je osma decenija; u 2000. se gledaju dve nule i to je deseta decenija; u 2007. se gleda druga cifra odpozadi (0) i na nju se doda 1 (0+1) i to ispada prva (1) decenija.
Ako treba da izračunate koliko je neki trenutak udaljen od početne godine nečijeg računanja vremena
Recimo, dobili ste zadatak da utvrdite koliko je vremena prošlo do a) 58. godine pre nove ere i Cezarovog osvajanja Galije i b) 800. godine nove ere i krunisanja Karla Velikog za cara. Treba to da ustanovite u odnosu na rimsko, muslimansko, grčko i vizantijsko računanje vremena.
1. Rimsko – Rimljani su računali vreme od osnivanja Rima 753. g. pre nove ere.
a) 753-58=695 godine po rimskom računanju vremena
b) 753+800=1553 godine po rimskom računanju vremena
2. Muslimansko – Muslimani vreme mere od Muhamedovog prelaska iz Meke u Medinu 622. godine nove ere.
a) 622+58=680 godina pre početka muslimanske ere
b) 800-622=178 godine muslimanske ere
3. Vizantijsko i srpsko srednjovekovno – računali su vreme od početka nastanka sveta 5508. godine pre nove ere.
a) 5508-58=5450 po vizantijskom računanju vremena
b) 5508+800=6308 po vizantijskom računanju vremena
4. Grčko – računali su vreme po Olimpijskim igrama na svake četiri godine od 776 godine pre nove ere.
a) 776-58=718; onda 718 podelite sa 4=179,5; znači da je do tada održano 179 olimpijskih igara, a ,5 znači da su protekle još dve godine preko toga
b) 776+800=1576; onda 1576 delite sa 4=394; znači da se krunisanje desilo u godini održavanja 394 olimpijskih igara po grčkom računanju vremena
Sada ću pokušati da Vam objasnim kako da naučite da se snalazite sa vremenskim izračunavanjima. Zašto je ovo važno? Pa, zato što je pravilno određivanje vremena najosnovnija stvar u istoriji, a primetio sam da se dosta Vas veoma loše snalazi sa ovom veštinom, iako uopšte nije teško izračunavati vreme. Koji je prvi korak? Prvo što treba da uradite je da, bukvalno, naučite napamet veće i manje vremenske celine. Iako ih možda ne razumete, ipak ih zapamtite onakve kakve su. Lako se uče i možete par puta da ih zapišete u svesku, par puta se napamet preslišate i zapamtićete ih do kraja života. Koje su to vremenske celine? Možemo početi od najmanjih kao što je sekund, minut..., ali zapamtite ove glavne četiri:
§ godina- ima 365 dana (ili 366 ako je prestupna godina); godina počinje prvim (1) danom, a završava se poslednjim (365 ili 366) danom; ne postoji nulta godina niti postoji nulti dan
§ decenija-sastoji se od 10 godina; drugi naziv za deceniju je i dekada; decenija je predstavljena brojem sa dve cifre, a u brojevima većih vremenskih celina (vek,milenijum) deceniju tražite u poslednje dve cifre ; prva decenija počinje prvom (1) godinom, a završava se desetom (10) godinom; druga decenija počinje jedanaestom (11) godinom, a završava se dvadesetom (20) godinom, itd.; zapamtite, decenija se uvek završava godinom koja na kraju ima jednu nulu (0)
§ vek- drugi naziv za vek je stoleće; vek se sastoji od 100 godina; vek je broj sa 3 cifre; vek počinje prvom (#01) godinom, a završava se stotom (100) godinom; zapamtite, vek se uvek završava godinom koja na kraju ima dve nule (kao 100 godina-prvi vek; 2000 godina-20 vek);
Takođe, vek se sastoji i od 10 decenija; vek počinje prvom (1) decenijom, a završava se desetom (10) decenijom; zapamtite, broj decenija se uvek računa samo u odnosu na vek (to znači, ako neko kaže peta decenija 15. veka vi znate da ona počinje 41 a završava se godinom 50)
§ milenijum- sastoji se od 1000 godina i sastoji se od 10 vekova (u milenijumu se decenije ne računaju); milenijum je broj sa 4 cifre; milenijum počinje sa prvom (#001) godinom, a završava se sa hiljaditom (1000) godinom; zapamtite, milenijum se uvek završava sa tri nule (000)
Upamtite, sve vremenske celine počinju sa brojem gde je poslednja cifra 1 (početna godina pete decenije je 41, početna godina petog veka je 401, početna godina petog milenijuma je 4001), a završavaju se brojem gde je poslednja cifra 0, samo se menja broj nula (decenija ide sa jednom nulom-kraj pete decenije je godina 50; vek ide sa dve nule-kraj petog veka je godina 500; milenijum ide sa tri nule-kraj petog milenijuma je godina 5000).
KAKO SE SNAĆI U VREMENSKIM PRORAČUNIMA - DRUGI KORAK
Naučili ste vremenske celine. E sad, kako se šta preračunava? Preračunavanja su ista kako za godine, vekove i milenijume pre nove ere tako i za godine, vekove i milenijume u novoj eri. Na prvo čitanje bi moglo da Vam bude konfuzno, ali videćete da nije teško. Neki će brzo ukapirati kako se ovo radi, a oni kojima treba više vremena neka provežbaju par puta kod kuće na svojim primerima i brzo će savladati. Cilj mi je da ovo svi savladaju jer je ovo osnova snalaženja u vremenu, kao što je korišćenje istorijskog atlasa osnova za snalaženje u istorijskom prostoru. Korak 2. Probajte ovako!Prvo što treba da uočite je da godina može da ima više od jedne cifre. Najednostavnije cifre su samo od 1 do 9, a sve posle toga su brojevi (od 10 pa nadalje), i sastoje se od dve i više cifara. Milenijum i vek se računaju od važnog događaja koji je odredio računanje ere, tj. u hrišćanskom svetu to je rođenje Isusa Hrista. Decenija se računa samo na osnovu veka.
Ako vam treba da znate vek na osnovu godine
§ ako su u pitanju godine 1-100 onda je to, jednostavno, prvi vek
§ ako su u pitanju godine 101-1000 onda se na prvu cifru u broju doda 1 (primer 1: imate 161 godinu, na prvu cifru (1) dodate 1 i dobijate 2, što znači drugi vek; primer 2: imate godinu 869, na prvu cifru (8) dodajete 1 i dobijate 9, što znači 9. vek)
§ ako su u pitanju godine od 1001 pa na dalje, na prve dve cifre se dodaje 1 (primer 1: imate 1099 godinu, na prve dve cifre, tj. 10 dodajete 1 i dobijate 11, što znači 11. vek; primer 2: imate 1878 godinu, na prve dve cifre (18) dodajete 1 i dobijate 19, što znači 19. vek; primer 3; imate 2007 godinu, na prve dve cifre (20) dodate 1 i dobijate 21, što znači dvadeset prvi vek)
E, sad se pitate, a šta kad se broj završi na jednu, dve ili više nula? E, tu se neke nule oduzimaju a neke ne.
Kada se bilo koja godina završava na jednu nulu onda se preračinavanje vrši kao u gornjim primerima-dodaje se 1 na prvu ili prve dve cifre (imate godine 60, 850 i 1450- prvi broj pripada prvom veku jer tu nema preračunavanja, drugi godina pripada devetom veku jer se na 8 dodaje 1, a treća godina pripada 15 veku jer se na 14 dodaje 1). Kada se godina završava na dve ili više nula onda uradite ovako- od broja oduzmite dve nule (00) i dobićete traženi vek (imate godine 100, 900, 1200, 1700, 2000- od svih brojeva oduzmite dve nule (00) i dobijate vekove: prvi (1), deveti (9), dvanaesti (12), sedamnaesti (17), dvadeseti (20).
Ako treba da znate deceniju na osnovu neke godine
§ decenija, kao što ste već pročitali, ima 10 godina, a u veku ima 10 decenija; računaju se uvek samo na osnovu veka, a nikako milenijuma; prva decenija ide od 1 do 10 godine , druga od 11 do 20 godine , ..., deseta od 91 do godine 100.
§ deceniju uvek tražite u drugoj cifri od pozadi (u broju 86 deceniju tražite u broju 8; u broju 1371 deceniju tražite u broju 7; u broju 2107 deceniju tražite u broju 0)
§ ako se broj godine ne završava na nulu, na drugu cifru od pozadi dodaje 1 (imate godinu 46, na cifru 4 se doda 1 i to je peta (5) decenija; imate godinu 476, na cifru 7 se dodaje 1 i to je osma (8) decenija; imate 1499, na drugu cifru odpozadi 9 dodaje se 1 i to je deseta (10) decenija)
§ ako se broj godine završava na nulu, onda se od broja jednostavno oduzima nula i deceniju predstavlja druga cifra odpozadi (za godinu 10, oduzima se nula i to je prva (1) decenija; za godinu 110, oduzima se 0, gleda druga cifra i to je prva decenija ali drugog veka; za godinu 1050, oduzima se nula, gleda cifra 5 i to je peta decenija, ali 11 veka)
§ ako se broj godine završava na dve nule (1300), onda samo zapamtite da je to deseta (10) decenija.
Ako vam treba da znate milenijum na osnovu neke godine
§ sa milenijumima je relativno lako-u novoj eri ih ima 3, a u staroj eri se računaju, kao važni za ljudsko društvo, najdalje do 6 milenijuma
§ sve godine do 1000 pripadaju prvom (1) milenijumu; za sve godine koje imaju samo jednu, dve ili tri cifre (od godine 1 do godine 999) nema preračunavanja jer se lako pamtite, ili samo dodajte 1, kao za prvi milenijum
§ za godine koje imaju 4 cifre postoji preračunavanje
Ako se godina ne završava na tri nule (000), onda se na prvu cifru dodaje 1 i tako dobije broj milenijuma (imate 3500 godina pre nove ere, na prvu cifru (3) dodate 1 i to je četvrti (4) milenijum pre nove ere (isto je iako je godina u novoj eri); imate 1900 godinu, na prvu cifru (1) dodate 1 i to je drugi (2) milenijum). Ako se godina završava na tri nule (000), onda se od broja oduzimaju nule i ostaje samo prva cifra koja predstavlja milenijum (imate godinu 2000., oduzmete tri nule i to je drugi (2) milenijum).
Ako vam treba da znate koja je početna a koja završna godina neke decenije, veka ili milenijuma
Recimo da Vam neko traži početnu i krajnju godinu neke vremenske celine. Šta radite onda?
§ ako vam ovo traži za četvrti milenijum- odredite prvo zadnju godinu tako što ćete na 4 zalepiti tri nule (000) i dobiti godinu 4000; onda od 4000 oduzmite 1000 i dobićete 3000, ali Vi već znate da svaka vremenska celina počinje sa brojem 1 a ne 0, tako da je početna godina četvrtog milenijuma 3001, a ne 3000
§ ako vam ovo traži za 15. vek- odredite prvo zadnju godinu tako što ćete na 15 zalepiti dve nule (00) i dobiti godinu 1500; onda od 1500 oduzmite 100 i dobićete 1400, ali Vi već znate da svaka vremenska celina počinje sa brojem 1 a ne 0, tako da je početna godina petnaestog veka 1401, a ne 1400
§ ako vam ovo traži za sedmu (7) deceniju- odredite prvo krajnju godinu tako što ćete na cifru 7 zalepiti 0 i tako dobiti broj 70; onda od 70 oduzmite 10 i dobićete 60, ali Vi već znate da svaka vremenska celina počinje sa brojem 1 a ne 0, tako da je početna godina sedme decenije 61, a ne 60
§ ako vam ovo traži za 7 deceniju 15. veka-već ste naučili da su broju godine zadnje dve cifre vezane za deceniju, ali prvo morate da odredite vek kako sam već objasnio; kad odredite vek onda odredite i deceniju kako sam već objasnio (posle par samostalnih primera urađenih kod kuće ova preračunavanja će ići automatski)
§ ako vam ovo traži za 17 deceniju 2 milenijuma slobodno recite da se to ne preračunava, ali verujem da ćete i to znati tačno da uradite
Primer
Dobro, recimo da se prijavite za takmičenje iz istorije u petom razredu i bude pitanje da odredite deceniju, vek i milenijum za 1300. godinu pre nove ere i isto to za 871, 2000. i 2007. godinu nove ere. Kako ovo da uradite? Naravno, čim ste na takmičenju pretpostavka je da već solidno baratate ovim preračunavanjima, ali ipak da Vas podsetim:
§ prvo odredite milenijum- za 1300. godinu na prvu cifru se doda 1 i to je drugi milenijum pre nove ere; za trocifrene godine (871.) ste već savladali da je to prvi milenijum; za 2000. se oduzimaju tri nule i ostaje 2, što znači drugi milenijum; na dvojku u 2007. se doda 1 i to je treći milenijum
§ onda odredite vek- od 1300. se oduzimaju 2 nule i ostaje trinaesti vek; na prvu cifru u 871. se dodaje 1 (8+1) i dobijate deveti vek; od 2000. se brišu dve nule i ostaje 20, što znači dvadeseti vek; u 2007. na 20 se doda 1 i to je 21. vek
§ tek na kraju određujete deceniju- za 1300. se gledaju zadnje dve cifre (00), a naučili ste da je to deseta decenija; u 871. se gleda 7 i dodaje 1 (7+1) i to je osma decenija; u 2000. se gledaju dve nule i to je deseta decenija; u 2007. se gleda druga cifra odpozadi (0) i na nju se doda 1 (0+1) i to ispada prva (1) decenija.
Ako treba da izračunate koliko je neki trenutak udaljen od početne godine nečijeg računanja vremena
Recimo, dobili ste zadatak da utvrdite koliko je vremena prošlo do a) 58. godine pre nove ere i Cezarovog osvajanja Galije i b) 800. godine nove ere i krunisanja Karla Velikog za cara. Treba to da ustanovite u odnosu na rimsko, muslimansko, grčko i vizantijsko računanje vremena.
1. Rimsko – Rimljani su računali vreme od osnivanja Rima 753. g. pre nove ere.
a) 753-58=695 godine po rimskom računanju vremena
b) 753+800=1553 godine po rimskom računanju vremena
2. Muslimansko – Muslimani vreme mere od Muhamedovog prelaska iz Meke u Medinu 622. godine nove ere.
a) 622+58=680 godina pre početka muslimanske ere
b) 800-622=178 godine muslimanske ere
3. Vizantijsko i srpsko srednjovekovno – računali su vreme od početka nastanka sveta 5508. godine pre nove ere.
a) 5508-58=5450 po vizantijskom računanju vremena
b) 5508+800=6308 po vizantijskom računanju vremena
4. Grčko – računali su vreme po Olimpijskim igrama na svake četiri godine od 776 godine pre nove ere.
a) 776-58=718; onda 718 podelite sa 4=179,5; znači da je do tada održano 179 olimpijskih igara, a ,5 znači da su protekle još dve godine preko toga
b) 776+800=1576; onda 1576 delite sa 4=394; znači da se krunisanje desilo u godini održavanja 394 olimpijskih igara po grčkom računanju vremena
