Menu
Tumačenje istorijske karte
Šta je ono što Vam je neophodno da biste pravilno razumeli ono što se dešavalo u prošlosti i da biste mogli da se orijentišete u prostoru i vremenu? Naravno, osim teksta u knjizi, to je istorijska karta u bilo kom obliku. Zašto je ona toliko bitna? Zar nije dovoljan samo tekst, pa da steknemo sliku o promenama u prošlosti? E, onda ja Vas pitam, da li je dovoljan samo tekst kada učite geografiju? Ili kada učite o ljudskom telu (gde slika tela i organa predstavlja kartu čoveka). Naravno da nije. Tako je i u istorijskoj nauci. Kakva je praktična svrha istorijske karte? Između ostalog, istorijska karta služi da pomogne u pamćenju onoga što ste čitali, da vidite gde i kada se to dešavalo i koji je obim promena u pitanju. Praktično je to što mozak, jednostavno, lakše pamti slike, ili tekst uz slike.Čak i miris možete da vežete za tekst i sliku i tako pamtite. Probajte jedan eksperiment. Jednu istorijsku kartu pospite sa nekim mirisom koji Vam se ne sviđa (neki mamin ili tatin), a onda pažljivo proučite kartu i pročitajte neki kraći tekst koji je vezan za događaje iz nje. I onda zaboravite na sve. Posle 15-20 dana uzmite samo miris koji ste posuli po karti i pomirišite ga. Skoro sam siguran da ćete se jasno setiti i karte i kratkog teksta koji ste pročitali.
Onda Vi kažete: "Pa šta? Mrzi me da gledam u kartu kada učim, samo mi oduzima vreme! Mogu samo da kažem šteta, jer onda niste shvatili poentu istorijske karte. Ja ne mogu da vas nateram da kod kuće koristite kartu prilikom učenja, ali mogu da probam da objasnim kako da koristite kartu.
Korišćenje karte je jednostavno i slično kao i u geografiji. Bez ulaženja u detalje, u osnovi, razlika između istorijske i geografske karte je u tome što istorijska prikazuje promene u granicama država različitim bojama sa nekim geografskim toponimima, dok geografska prikazuje reljef i trenutne granice država. Može i u istorijskom atlasu da se nađe karta koja prikazuje privrednu aktivnost nekog perioda ili oblik reljefa, ali je to ređi slučaj.
Kad uzmete određenu istorijsku kartu u ruke, prvo osmotrite kako izgleda i od čega se sastoji. Karta uvek ima naziv koji govori šta karta prikazuje da ne bi lutali u prostoru i vremenu. Karta uvek ima i legendu u nekom od uglova. Znanje čitanja legende je bitno da biste mogli tačno da protumačite kartu. U legendi stoji razmera karte; koja boja se odnosi na koju državu; šta znače boje koje se preklapaju; koje boje se odnose na geografske toponime; koje linije prikazuju privremene, a koje linije stalne granice nekih država; koji oblici se koriste za neke objekte (crkvene, privredne, itd; vidi dole kartu privrede rimskog carstva).
Na karti Dušanovog carstva ispod možete videti da Srpsko carstvo predstavlja lila boja, da se srpska patrijaršija nalazi u Peći, da je Ohrid još uvek arhiepiskopija, itd.
Zašto sve ovo pišem? Zato što kada jednom naučite ovu konkretnu kartu, kad god je vidite negde drugde, čak i sa drugim bojama, znaćete, po obliku i simbolima, da se radi o Srpskom carstvu, o Dušanovoj državi, jer pre Dušana nije postojala ni Pećka Patrijaršija, a ni carstvo.
Isto važi i za sve ostale karte. Naravno, nisu sve karte lake za tumačenje. Neke istorijske karte prikazuju promene u dužim vremenski periodima, pa nije lako sve rastumačiti i povezati, jer su prepune boja, simbola i linija. Iako takve karte zahtevaju vreme za savladavanje, neuporedivo je bolje potrošiti to vreme na njih, nego sebi govoriti kako je to glupo i dosadno ili se besomučno preslišavati bez ikakvog razumevanja naučenog i snalaženja u prostoru.
A da ne pominjem da bez pravilnog snalaženja na karti ne možete očekivati visoku ocenu.
Onda Vi kažete: "Pa šta? Mrzi me da gledam u kartu kada učim, samo mi oduzima vreme! Mogu samo da kažem šteta, jer onda niste shvatili poentu istorijske karte. Ja ne mogu da vas nateram da kod kuće koristite kartu prilikom učenja, ali mogu da probam da objasnim kako da koristite kartu.
Korišćenje karte je jednostavno i slično kao i u geografiji. Bez ulaženja u detalje, u osnovi, razlika između istorijske i geografske karte je u tome što istorijska prikazuje promene u granicama država različitim bojama sa nekim geografskim toponimima, dok geografska prikazuje reljef i trenutne granice država. Može i u istorijskom atlasu da se nađe karta koja prikazuje privrednu aktivnost nekog perioda ili oblik reljefa, ali je to ređi slučaj.
Kad uzmete određenu istorijsku kartu u ruke, prvo osmotrite kako izgleda i od čega se sastoji. Karta uvek ima naziv koji govori šta karta prikazuje da ne bi lutali u prostoru i vremenu. Karta uvek ima i legendu u nekom od uglova. Znanje čitanja legende je bitno da biste mogli tačno da protumačite kartu. U legendi stoji razmera karte; koja boja se odnosi na koju državu; šta znače boje koje se preklapaju; koje boje se odnose na geografske toponime; koje linije prikazuju privremene, a koje linije stalne granice nekih država; koji oblici se koriste za neke objekte (crkvene, privredne, itd; vidi dole kartu privrede rimskog carstva).
Na karti Dušanovog carstva ispod možete videti da Srpsko carstvo predstavlja lila boja, da se srpska patrijaršija nalazi u Peći, da je Ohrid još uvek arhiepiskopija, itd.
Zašto sve ovo pišem? Zato što kada jednom naučite ovu konkretnu kartu, kad god je vidite negde drugde, čak i sa drugim bojama, znaćete, po obliku i simbolima, da se radi o Srpskom carstvu, o Dušanovoj državi, jer pre Dušana nije postojala ni Pećka Patrijaršija, a ni carstvo.
Isto važi i za sve ostale karte. Naravno, nisu sve karte lake za tumačenje. Neke istorijske karte prikazuju promene u dužim vremenski periodima, pa nije lako sve rastumačiti i povezati, jer su prepune boja, simbola i linija. Iako takve karte zahtevaju vreme za savladavanje, neuporedivo je bolje potrošiti to vreme na njih, nego sebi govoriti kako je to glupo i dosadno ili se besomučno preslišavati bez ikakvog razumevanja naučenog i snalaženja u prostoru.
A da ne pominjem da bez pravilnog snalaženja na karti ne možete očekivati visoku ocenu.