RAZUMETI UZROK, POVOD I POSLEDICU
Možda se neko pita zašto sam ovu stranicu nazvao baš ovako? Nazvao sam je tako zato što smatram da su stvari koje sam ovde izneo izuzetno važne za pravilno učenje i razumevanje ovog predmeta. Zato sam ovu stranicu i posvetio samo ovoj temi. Naravno, može gradivo da se zbuba u glavu bez razumevanja, otpeva na času i dobije neka fina ocena, ali to može samo nekoliko puta a ne stalno. Čim dođe do situacije gde je potrebno povezivanje znanja i razumevanje, ovakvi đaci imaju veliki problem, i ocene budu pokazatelj toga. Za pravilno razumevanje gradiva i same istorije uopšte, neophodno je razumevanje i poznavanje uzročno-posledičnih veza.
Uzrok, povod i posledica nisu jednostavni pojmovi za razumevanje. Mnogi ljudi ni kad odrastu ne prave razliku između ovih pojmova. Treba da znate da ove stvari nisu samo bitne za istoriju, već je razumevanje ovih pojmova bitno za razumevanje samog života, svega onog što se dešava Vama, vašoj porodici, drugovima i ljudima uopšte. Ono što pokušavam da uradim je da Vas naučim da učite, da razumete i da, na najbolji mogući način, pokažete to što znate i razumete. Zato kombinujte stvari sa ove stranice sa predlozima na drugim stranicama na ovom sajtu.
Šta je ono osnovno? Istoričar, pisac, najednostavnije rečeno, pokušava da odgovori na neka pitanja vezana za razvoj ljudskog društva u prošlosti. Ta pitanja se uče u petom razredu i ona se odnose na informacije vezane za neki događaj ili dešavanje Ako ova pitanja zaboravite u kasnijim razredima to će Vas sprečiti da kvalitetno učite i pamtite, i samim tim nećete moći da dobijete dobru ocenu (što je Vama u celoj priči i najvažnije). Ovde ću pokušati da Vam što jednostavnije objasnim na koja to pitanja istoričar pokušava da odgovori.
Istorija je jedan proces koji traje i koji ima svoje zakonitosti kao i svaka druga nauka (predmet). Nikako ne treba zaboraviti da u istoriji postoji sled koji treba pratiti, tj. dešavanja i procesi dolaze svojim redom i izlaganje događaja ne može da se obavlja „zbrda-zdola“ kako se kome učini zanimljivim. Osnovna pitanja na koja istoričar treba da odgovori su vezana za opis događaja ili procesa:
Dolazite u školu u ponedeljak i svom najboljem drugu prepričavate događaj koji se desio za vikend. Šta mislite kako će teći Vaša priča? Koje su osnovne stvari koje ćete ispričati drugu? Pa naravno, kada se tačno desilo, gde se tačno desilo, šta se desilo, kako je tekao događaj i ko je još pored Vas upleten u njega.
Ali, da li je to sve? Da li je ovo dovoljno da Vaš drug bude zadovoljan pričom? Možda, ali verovatno ćete trebati neke stvari da pojasnite i objasnite. I šta će vas, u tom slučaju, pitati drug? Pitaće vas zašto se to desilo i šta se desilo posle toga. E, tada Vi morate da objasnite uzročno-posledičnu vezu.
Svaki događaj, pojava ili proces ima svoje zašto i svoje zato. Na njih istoričar pokušava da odgovori da istorija ne bi bila samo puko prepričavanje prošlih događaja i samim tim samo skup dosadnih ili manje dosadnih događaja. Ono što istoričar treba da objasni je zašto i zato, a to su uzrok i povod za događaj ili proces i posledice dešavanja.
I kako bi sad tekla Vaša priča drugu? Pa, recimo, ovako:
Prepričavate događaj koji se desio u subotu, 26.05.2000 godine (kada), na fudbalskom turniru u Beogradu, na stadionu Sinđelića (gde), na kom se odigravala fudbalska utakmica (šta) Vašeg tima i tima Sinđelića (ko), koja je tekla loše po Vaš tim i gde ste odigrali nerešeno (kako), iako Vam je pobeda bila neophodna Ovo su osnovne informacije o dešavanju (opis) i Vaš prijatelj može da bude zadovoljan sa njima, ali to ipak nije slučaj, i on Vas pita zašto se to desilo. Vi nastavljate objašnjenjem:
„Igrali smo nerešeno zato što nisam dao penal u 90. minutu utakmice, pri rezultatu 0:0 (povod). A zašto nisam dao penal? Paaa, zato što sam loše igrao celu utakmicu, bio sam umoran i nisam bio koncentrisan. Trebao sam da poslušam tatu koji mi je rekao da ne igram igricu na računaru do 1 sat noću veče pred utakmicu, jer neću biti spreman, i da doručkujem pre utakmice, jer neću imati snage za celu utakmicu (uzrok).“ I koje su posledice promašenog penala? Pošto sam igrao dobro cele sezone, verovatno, neću izgubiti mesto u timu (kratkotrajna posledica-dobro za njega), ali moj tim nije pobedio i nije se plasirao u finale takmičenja (dugotrajna posledica-nije ispalo dobro za tim; on će morati više da se trudi da vrati poljuljano poverenje trenera, a ako zbog tog truda popusti u školi ko zna kakve posledice to može da ostavi na njegovo bavljenje sportom).
Ovo je primer događaja koji može svakom da se desi. Ako još ovakvu priču i zapišete, jednog dana ona može da postane pisani istorijski izvor i da se po njoj snimi i film (ipak mora da bude malo zanimljivija).
Tipičan primer iz školskog gradiva je primer iz Prvog svetskog rata:
Osnovni uzrok rata bila je težnja Nemačke i Austro-Ugarske za širenjem svojih teritorija i osvajanjem kolonija, što ostale velike sile nisu htele da dozvole jer bi to značilo da one moraju da se odreknu svojih teritorija ili sfera uticaja. Kao povod za rat je iskorišćen sarajevski atentat Gavrila Principa na nadvojvodu Ferdinanda, naslednika austro-ugarske krune. Posledice rata su mnogobrojne-nestanak 4 carstva, razaranje, glad, bolesti, inflacija, i sve do čega dovodi jedan tako veliki rat.
Ako se malo potrudite, brzo ćete naučiti da pravite razliku između ova tri pojma i jednog dana uočićete da se vaša ocena iz Istorije popravila (kao i iz drugih sličnih predmeta), a primetićete i da sa lakoćom razumete stvari oko sebe, dok se drugi još muče sa prostim razumevanjem ovih pojmova. Najbolji način da razumete ove pojmove je da sami, svakog dana, izaberete jedan prošli događaj i odredite mu uzroke, povod i posledice. Ovo može biti bilo šta, i ono što se Vama desilo jer dobro poznajete događaj, a može biti i nešto iz gradiva. Vrlo brzo će Vam preći u naviku da objašnjavate sebi dešavanja, čak i da predviđate moguće posledice, pa Vam ovi pomoćni primeri neće više ni biti potrebni. Drugim rečima, zar to i nije jedna od osnovnih funkcija objašnjavanja i prepričavanja prošlih događaja, da nešto saznamo, naučimo i ne ponavljamo naše ili tuđe greške. Latini su u potpunosti bili u pravu kada su rekli da je Istorija učiteljica života.
Možda se neko pita zašto sam ovu stranicu nazvao baš ovako? Nazvao sam je tako zato što smatram da su stvari koje sam ovde izneo izuzetno važne za pravilno učenje i razumevanje ovog predmeta. Zato sam ovu stranicu i posvetio samo ovoj temi. Naravno, može gradivo da se zbuba u glavu bez razumevanja, otpeva na času i dobije neka fina ocena, ali to može samo nekoliko puta a ne stalno. Čim dođe do situacije gde je potrebno povezivanje znanja i razumevanje, ovakvi đaci imaju veliki problem, i ocene budu pokazatelj toga. Za pravilno razumevanje gradiva i same istorije uopšte, neophodno je razumevanje i poznavanje uzročno-posledičnih veza.
Uzrok, povod i posledica nisu jednostavni pojmovi za razumevanje. Mnogi ljudi ni kad odrastu ne prave razliku između ovih pojmova. Treba da znate da ove stvari nisu samo bitne za istoriju, već je razumevanje ovih pojmova bitno za razumevanje samog života, svega onog što se dešava Vama, vašoj porodici, drugovima i ljudima uopšte. Ono što pokušavam da uradim je da Vas naučim da učite, da razumete i da, na najbolji mogući način, pokažete to što znate i razumete. Zato kombinujte stvari sa ove stranice sa predlozima na drugim stranicama na ovom sajtu.
Šta je ono osnovno? Istoričar, pisac, najednostavnije rečeno, pokušava da odgovori na neka pitanja vezana za razvoj ljudskog društva u prošlosti. Ta pitanja se uče u petom razredu i ona se odnose na informacije vezane za neki događaj ili dešavanje Ako ova pitanja zaboravite u kasnijim razredima to će Vas sprečiti da kvalitetno učite i pamtite, i samim tim nećete moći da dobijete dobru ocenu (što je Vama u celoj priči i najvažnije). Ovde ću pokušati da Vam što jednostavnije objasnim na koja to pitanja istoričar pokušava da odgovori.
Istorija je jedan proces koji traje i koji ima svoje zakonitosti kao i svaka druga nauka (predmet). Nikako ne treba zaboraviti da u istoriji postoji sled koji treba pratiti, tj. dešavanja i procesi dolaze svojim redom i izlaganje događaja ne može da se obavlja „zbrda-zdola“ kako se kome učini zanimljivim. Osnovna pitanja na koja istoričar treba da odgovori su vezana za opis događaja ili procesa:
- Kada - odnosi se na trenutak događaja ili koliko traje dešavanje; bez ovoga nećemo znati da smestimo dešavanje u pravo vreme
- Gde - odnosi se na mesto dešavanja, na kom prostoru; ovom informacijom ispravno smeštamo događaj u prostor i tako ga razdvajamo od sličnih događaja sa drugih prostora
- Šta - znači šta se to desilo; svaki događaj ili proces ima svoj naziv i ovom informacijom odvajamo događaj od nekog drugog sličnog
- Kako – znači kako se sve odigralo, kako je tekao događaj; to je ona priča koja je Vama zanimljiva ili nezanimljiva, u zavisnosti od toga kako je ispričana. Priča može da bude objektivno ispričana baš onako kako se desilo bez iskrivljavanja i unošenja vaših osećanja ili subjektivno ispričana sa prećutkivanjima, iskrivljavanjima, prepuna osećanja i nerazumevanja
- Ko – znači ko je učesnik događaja ili procesa; sa ovom informacijom ćemo znati ispravno da vežemo događaj ili proces za određenog pojedinca ili narod i tako odredimo i šire mesto dešavanja (gde) ili šire vreme dešavanja (kada).
Dolazite u školu u ponedeljak i svom najboljem drugu prepričavate događaj koji se desio za vikend. Šta mislite kako će teći Vaša priča? Koje su osnovne stvari koje ćete ispričati drugu? Pa naravno, kada se tačno desilo, gde se tačno desilo, šta se desilo, kako je tekao događaj i ko je još pored Vas upleten u njega.
Ali, da li je to sve? Da li je ovo dovoljno da Vaš drug bude zadovoljan pričom? Možda, ali verovatno ćete trebati neke stvari da pojasnite i objasnite. I šta će vas, u tom slučaju, pitati drug? Pitaće vas zašto se to desilo i šta se desilo posle toga. E, tada Vi morate da objasnite uzročno-posledičnu vezu.
Svaki događaj, pojava ili proces ima svoje zašto i svoje zato. Na njih istoričar pokušava da odgovori da istorija ne bi bila samo puko prepričavanje prošlih događaja i samim tim samo skup dosadnih ili manje dosadnih događaja. Ono što istoričar treba da objasni je zašto i zato, a to su uzrok i povod za događaj ili proces i posledice dešavanja.
- Uzrok - to je ono zbog čega se nešto desilo ili dešava. Uzrok nekad može da bude jedan, ali ih najčešće ima više i to su oni duboki razlozi koji pokreću nešto. Nekad su uzroci jasni i lako se nalaze, ali nekad uzroci nisu jasno na površini i do njih morate da dođete razmišljanjem i povezivanjem, tj. pažljivim istraživanjem i učenjem. U udžbenicima se nalazi uzrok u svakoj lekciji i nastavnik ih uvek istakne, ali Vi ne slušate uvek na času i onda se desi da kod kuće sami ne umete da ih pronađete, pa onda ni ocena posle nije zadovoljavajuća. Da ne pominjem da bez poznavanja i razumevanja uzroka nije ni moguće očekivati visoku ocenu.
- Povod – to je onaj događaj koji definitivno pokreće stvari. To je poslednje dešavanje u nizu dešavanja koji konačno određuju zašto se nešto desilo. To je iskra koja pokreće požar (događaj). U udžbenicima nije uvek naveden povod za neko dešavanje, ali tamo gde ga ima, ili ga je nastavnik objasnio, onda učenik treba da ga zna i obrazloži kad bude pitan. On je, takođe, bitan ako neko želi visoku ocenu.
- Posledica – to je ono zato, to je ono do čega je doveo događaj, ono što se desilo posle događaja. Posledice mogu da budu razne, mogu da budu i dobre i loše, može da bude jedna ili više, mogu da budu kratkotrajne ali i dugotrajne, mogu da budu bezazlene a mogu da budu i teške i opasne po one koji su učesnici dešavanja, pa čak i za one koji nisu direktni učesnici. Posledice mogu da budu jasno predočene u udžbeniku a nekad ih treba tražiti ili se nalaze u nekoliko lekcija pa treba da ih spojite u povezanu priču. Ali nastavnik uvek istakne posledice događaja ili procesa ako mu to dopustite, jer to je jednako važno kao i uzrok. U udžbenicima se uvek nalaze posledice i bez njihovog razumevanja i poznavanja nije ni moguće očekivati visoku ocenu. I zapamtite, svaki događaj ima svoju posledicu (svaka akcija ima svoju reakciju, tj. svako zašto ima svoje zato).
I kako bi sad tekla Vaša priča drugu? Pa, recimo, ovako:
Prepričavate događaj koji se desio u subotu, 26.05.2000 godine (kada), na fudbalskom turniru u Beogradu, na stadionu Sinđelića (gde), na kom se odigravala fudbalska utakmica (šta) Vašeg tima i tima Sinđelića (ko), koja je tekla loše po Vaš tim i gde ste odigrali nerešeno (kako), iako Vam je pobeda bila neophodna Ovo su osnovne informacije o dešavanju (opis) i Vaš prijatelj može da bude zadovoljan sa njima, ali to ipak nije slučaj, i on Vas pita zašto se to desilo. Vi nastavljate objašnjenjem:
„Igrali smo nerešeno zato što nisam dao penal u 90. minutu utakmice, pri rezultatu 0:0 (povod). A zašto nisam dao penal? Paaa, zato što sam loše igrao celu utakmicu, bio sam umoran i nisam bio koncentrisan. Trebao sam da poslušam tatu koji mi je rekao da ne igram igricu na računaru do 1 sat noću veče pred utakmicu, jer neću biti spreman, i da doručkujem pre utakmice, jer neću imati snage za celu utakmicu (uzrok).“ I koje su posledice promašenog penala? Pošto sam igrao dobro cele sezone, verovatno, neću izgubiti mesto u timu (kratkotrajna posledica-dobro za njega), ali moj tim nije pobedio i nije se plasirao u finale takmičenja (dugotrajna posledica-nije ispalo dobro za tim; on će morati više da se trudi da vrati poljuljano poverenje trenera, a ako zbog tog truda popusti u školi ko zna kakve posledice to može da ostavi na njegovo bavljenje sportom).
Ovo je primer događaja koji može svakom da se desi. Ako još ovakvu priču i zapišete, jednog dana ona može da postane pisani istorijski izvor i da se po njoj snimi i film (ipak mora da bude malo zanimljivija).
Tipičan primer iz školskog gradiva je primer iz Prvog svetskog rata:
Osnovni uzrok rata bila je težnja Nemačke i Austro-Ugarske za širenjem svojih teritorija i osvajanjem kolonija, što ostale velike sile nisu htele da dozvole jer bi to značilo da one moraju da se odreknu svojih teritorija ili sfera uticaja. Kao povod za rat je iskorišćen sarajevski atentat Gavrila Principa na nadvojvodu Ferdinanda, naslednika austro-ugarske krune. Posledice rata su mnogobrojne-nestanak 4 carstva, razaranje, glad, bolesti, inflacija, i sve do čega dovodi jedan tako veliki rat.
Ako se malo potrudite, brzo ćete naučiti da pravite razliku između ova tri pojma i jednog dana uočićete da se vaša ocena iz Istorije popravila (kao i iz drugih sličnih predmeta), a primetićete i da sa lakoćom razumete stvari oko sebe, dok se drugi još muče sa prostim razumevanjem ovih pojmova. Najbolji način da razumete ove pojmove je da sami, svakog dana, izaberete jedan prošli događaj i odredite mu uzroke, povod i posledice. Ovo može biti bilo šta, i ono što se Vama desilo jer dobro poznajete događaj, a može biti i nešto iz gradiva. Vrlo brzo će Vam preći u naviku da objašnjavate sebi dešavanja, čak i da predviđate moguće posledice, pa Vam ovi pomoćni primeri neće više ni biti potrebni. Drugim rečima, zar to i nije jedna od osnovnih funkcija objašnjavanja i prepričavanja prošlih događaja, da nešto saznamo, naučimo i ne ponavljamo naše ili tuđe greške. Latini su u potpunosti bili u pravu kada su rekli da je Istorija učiteljica života.
