Menu
Odgovori na test Jugoslavije posle Drugog svetskog rata
1. Federativna država je sastavljena od više autonomnih oblasti.
2. Razlog razlaza sa Informbiroom je u težnji Staljina da upravlja KPJ i Titom.
3. Prve komunističke godine obeležavaju progon neistomišljenika, agrarna reforma, obnova masovnim radnim akcijama.
4. MASPOK 1971. je zahtevao samostalnost Hrvatske.
5. Skladne odnose u Jugoslaviji je čuvao Titov autoritet, međunarodni ugled zemlje, armija i Partija .
6. Ustav 1974. je trebao da reši nastalu ekonomsku krizu i narasle nacionalizme u Jugoslaviji. Ekonomska kriza je nastala prevelikom birokratijom i nesposobnošću samoupravnog rukovodstva na svim nivoima. Standard jugoslovenskog stanovništva je održavan velikim kreditima, koji već tada nisu mogli da se servisiraju. Politička kriza se ogledala u iskazivanim nacionalizmima, posebno u Hrvatskoj (MASPOK) i na Kosmetu. Ustav je trebao da većim osamostaljivanje republika i pokrajina, spreči centralizam i unitarizam, ali je u stvari doveo do slabljenja zajedništva u Jugoslaviji. Na posebnom udaru je bila Srbija, čije su pokrajine u nekim slučajevima imale veća prava nego sama republička vlast.
7. Glavni uzroci raspada Jugoslavije su nacionalizam i političko-ekonomska kriza.
8. Građanski rat traje 1991-1995, a odvijao se u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH.
9. Bombardovanje Jugoslavije sprovodi NATO pakt 1999.
10. Tito i KPJ su morali da pristanu na sporazum Tito-Subašić (sporazum sa legalnom vladom iz 1944.) da bi mogli da stabilizuju svoju vlast u zemlji i da bi bili međunarodno priznati. Trebalo je sačuvati dobre odnose saveznicima, koji su podržavali ovaj sporazum. Po njemu bi se formirala mešana vlada i skupština. Ipak, realna vlast u zemlji je bila u rukama Partije i Tita, tako da je opozicija bila slaba, a izbori su bili takvi da je KPJ nadmoćno pobedila i sprovela sve odluke AVNOJ-a iz 1943.
11. FNRJ je skraćenica za Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, nastalu 1945.
12. Da, Tito je hteo da napravi federaciju sa Bugarskom kao sedmom republikom.
13. Pop-kultura je do 1948. bila pod uticajem SSSR, a od 1948. pod uticajem zapadnih zemalja.
14. Zvanični razlog sukoba Tita sa Rankovićem je špijuniranje Titovih ličnih prostorija od strane UDB-e (tajne policije). Pravi razlog sukoba je jačanje različitih tendencija unutar jugoslovenskog političkog života. Tito se 60-tih godina više posvetio međunarodnom ugledu zemlje, nego što se bavio unutrašnjim pitanjima. Zato su ojačale težnje za jačanjem republika i pokrajina na konto vlasti centra. Suprotno tome, postojala je struja koja je težila održavanju jedinstvenosti uspostavljenog sistema. Ranković je bio potpredsednik države i ministar unutrašnjih poslova, tako da su formalno i tajne službe bile pod njegovom upravom. Centralizam i unitarizam su bili vezivani za samo Srbe (isto kao ranije u Kraljevini), a pošto je Ranković Srbin, a na čelu UDB-e je takođe bio Srbin, došlo je do obračuna sa Rankovićem na Brionskom plenumu KPJ 1966. Istorija je pokazala da su, ubrzo posle toga, nacionalizmi počeli otvoreno da se pokazuju i utiču na budućnost zemlje. Znači, proces protiv Rankovića je bio politički motivisan, bez stvarnih dokaza o njegovoj umešanosti.
15. U periodu 1960-1980. u Jugoslaviji raste životni standard, veći je uvoz nego izvoz, smanjuje se poljoprivredno stanovništvo, a povećava se gradsko stanovništvo.
16. Režim Slobodana Miloševića je bio represivan prema neistomišljenicima.
17. Tito je preminuo 1980., a sahranjen je u Beogradu, u Kući sveća.
18. Da, Zorana Đinđića su ubili politički protivnici 2003.
19. Radničko samoupravljanje je praktično uvedeno 1950. Državna svojina je trebalo da izumre i pređe u društvenu svojinu, o kojoj će radnici sami da odlučuju i brinu. Ovo je bio novi oblik socijalizma, suprotan od važećeg Sovjetskog, izmišljotina jugoslovenskih komunista. Uz stalnu zapadnu pomoć, Jugoslavija je počela ubrzano da se razvija i dobija industrijski i gradski izgled. Pošto je razvoj samoupravljanja i princip ravnopravnosti nacija nespojiv sa centralističkom ekonomijom, sprovedena je ekonomska reforma. Ona je uticala i na političku reformu, slabljenje političkog i ekonomskog centra oličenog u državnom rukovodstvu u Beogradu. Ovo je sve direktno povezano sa uklanjanjem Rankovića 1966., ustavnim amandmanima, Ustavom iz 1974., ekonomskom krizom 70-tih i 80-tih, i u krajnjoj meri sa nestankom Jugoslavije.
20. Vlast u Jugoslaviji je počivala na volji Partije i jednog čoveka.
21. Srpsko rukovodstvo je smenjeno 1971. kao protivteža smenjivanju hrvatskog rukovodstva posle MASPOK-a.
22. Karta prikazuje samostalne države koje su nastale raspadom Jugoslavije od 1991-2006.
2. Razlog razlaza sa Informbiroom je u težnji Staljina da upravlja KPJ i Titom.
3. Prve komunističke godine obeležavaju progon neistomišljenika, agrarna reforma, obnova masovnim radnim akcijama.
4. MASPOK 1971. je zahtevao samostalnost Hrvatske.
5. Skladne odnose u Jugoslaviji je čuvao Titov autoritet, međunarodni ugled zemlje, armija i Partija .
6. Ustav 1974. je trebao da reši nastalu ekonomsku krizu i narasle nacionalizme u Jugoslaviji. Ekonomska kriza je nastala prevelikom birokratijom i nesposobnošću samoupravnog rukovodstva na svim nivoima. Standard jugoslovenskog stanovništva je održavan velikim kreditima, koji već tada nisu mogli da se servisiraju. Politička kriza se ogledala u iskazivanim nacionalizmima, posebno u Hrvatskoj (MASPOK) i na Kosmetu. Ustav je trebao da većim osamostaljivanje republika i pokrajina, spreči centralizam i unitarizam, ali je u stvari doveo do slabljenja zajedništva u Jugoslaviji. Na posebnom udaru je bila Srbija, čije su pokrajine u nekim slučajevima imale veća prava nego sama republička vlast.
7. Glavni uzroci raspada Jugoslavije su nacionalizam i političko-ekonomska kriza.
8. Građanski rat traje 1991-1995, a odvijao se u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH.
9. Bombardovanje Jugoslavije sprovodi NATO pakt 1999.
10. Tito i KPJ su morali da pristanu na sporazum Tito-Subašić (sporazum sa legalnom vladom iz 1944.) da bi mogli da stabilizuju svoju vlast u zemlji i da bi bili međunarodno priznati. Trebalo je sačuvati dobre odnose saveznicima, koji su podržavali ovaj sporazum. Po njemu bi se formirala mešana vlada i skupština. Ipak, realna vlast u zemlji je bila u rukama Partije i Tita, tako da je opozicija bila slaba, a izbori su bili takvi da je KPJ nadmoćno pobedila i sprovela sve odluke AVNOJ-a iz 1943.
11. FNRJ je skraćenica za Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, nastalu 1945.
12. Da, Tito je hteo da napravi federaciju sa Bugarskom kao sedmom republikom.
13. Pop-kultura je do 1948. bila pod uticajem SSSR, a od 1948. pod uticajem zapadnih zemalja.
14. Zvanični razlog sukoba Tita sa Rankovićem je špijuniranje Titovih ličnih prostorija od strane UDB-e (tajne policije). Pravi razlog sukoba je jačanje različitih tendencija unutar jugoslovenskog političkog života. Tito se 60-tih godina više posvetio međunarodnom ugledu zemlje, nego što se bavio unutrašnjim pitanjima. Zato su ojačale težnje za jačanjem republika i pokrajina na konto vlasti centra. Suprotno tome, postojala je struja koja je težila održavanju jedinstvenosti uspostavljenog sistema. Ranković je bio potpredsednik države i ministar unutrašnjih poslova, tako da su formalno i tajne službe bile pod njegovom upravom. Centralizam i unitarizam su bili vezivani za samo Srbe (isto kao ranije u Kraljevini), a pošto je Ranković Srbin, a na čelu UDB-e je takođe bio Srbin, došlo je do obračuna sa Rankovićem na Brionskom plenumu KPJ 1966. Istorija je pokazala da su, ubrzo posle toga, nacionalizmi počeli otvoreno da se pokazuju i utiču na budućnost zemlje. Znači, proces protiv Rankovića je bio politički motivisan, bez stvarnih dokaza o njegovoj umešanosti.
15. U periodu 1960-1980. u Jugoslaviji raste životni standard, veći je uvoz nego izvoz, smanjuje se poljoprivredno stanovništvo, a povećava se gradsko stanovništvo.
16. Režim Slobodana Miloševića je bio represivan prema neistomišljenicima.
17. Tito je preminuo 1980., a sahranjen je u Beogradu, u Kući sveća.
18. Da, Zorana Đinđića su ubili politički protivnici 2003.
19. Radničko samoupravljanje je praktično uvedeno 1950. Državna svojina je trebalo da izumre i pređe u društvenu svojinu, o kojoj će radnici sami da odlučuju i brinu. Ovo je bio novi oblik socijalizma, suprotan od važećeg Sovjetskog, izmišljotina jugoslovenskih komunista. Uz stalnu zapadnu pomoć, Jugoslavija je počela ubrzano da se razvija i dobija industrijski i gradski izgled. Pošto je razvoj samoupravljanja i princip ravnopravnosti nacija nespojiv sa centralističkom ekonomijom, sprovedena je ekonomska reforma. Ona je uticala i na političku reformu, slabljenje političkog i ekonomskog centra oličenog u državnom rukovodstvu u Beogradu. Ovo je sve direktno povezano sa uklanjanjem Rankovića 1966., ustavnim amandmanima, Ustavom iz 1974., ekonomskom krizom 70-tih i 80-tih, i u krajnjoj meri sa nestankom Jugoslavije.
20. Vlast u Jugoslaviji je počivala na volji Partije i jednog čoveka.
21. Srpsko rukovodstvo je smenjeno 1971. kao protivteža smenjivanju hrvatskog rukovodstva posle MASPOK-a.
22. Karta prikazuje samostalne države koje su nastale raspadom Jugoslavije od 1991-2006.
