Menu
Odgovori na test Stari istok
1. Levant je teritorija od današnje Sirije do Izraela.
2. Međurečje se odnosi na pojas između reka Tigar i Eufrat, a Sumer i Asirija su nastali i nestali na tom području.
3. Pojam aristokratija se odnosi na ljude plemenitog porekla.
4. Najveće carstvo na Starom istoku se zove Persija ili Persijsko carstvo.
5. Mit je izmišljena priča o bogovima, herojima i ljudima sa izuzetnim moćima.
6. Tačna kombinacija je: Egipćani veruju u zagrobni život, a mesopotamci ne veruju. Suva klima Egipta je omogućavala očuvanje tela, dok je vlažna klima Mesopotamije dovodila do brzo raspadanja tela umrlih, pa samim tim gušila ideju o zagrobnom životu.
7. Na Starom istoku su postojale države: Hetitsko carstvo, Egipat, Izrael, Asirija, Sumer, Akad, Vavilonsko carstvo, Persija. Bilo ih je još, ali ove su najbitnije.
8. Da, u Egiptu i Mesopotamiji većinu stanovništva činili su slobodni ljudi, a ne robovi.
9. Glavni uzorci izbijanja sukoba su borba za plodnu teritoriju i vodu (i naravno, veću državu).
10. Reke Nil, Tigar i Eufrat su obezbeđivale život stanovništvu u Egiptu i u Mesopotamiji. Izlivanja reka su plavila okolnu zemlju, tako da su zemljoradnici gajili razne žitarice i tako se prehranjivali i postajali bogatiji. Tako je obezbeđivana hrana i stoci.
11. Na Starom istoku su korišćeni klinopis, hijeroglifi i feničanski alfabet.
12. Piramidalna građevina u Mesopotamiji, sagrađena od pečenih cigala naziva se zigurat.
13. Zanimljivo je da su prvi gradovi nastajali i u krajevima sa bogato obradivom zemljom, ali i u pustinjskim krajevima. Dok su ljudi lovili i skupljali hranu, nije bilo potrebe za gradovima, već se stanovništvo selilo. Kada je čovek počeo da se bavi zemljoradnjom i stočarstvom, prešao je na sedelački način života i tako se pojavila potreba da se stanovništvo okupi i organizuje oko jednog centra-grada. Naravno, to se nije desilo odjednom.
14. Mumifikacija se koristila u Egiptu, da bi očuvala tela ljudi i životinja, zbog verovanja u život posle smrti.
15. Ne, politeizam je verovanje u više bogova.
16. Sumer se smatra za prvu svetsku civilizaciju.
17. Odgovor na ovo pitanje je nastavak odgovora 10. i 13. Kada su nastali prvi gradovi, oni koji su bili bliski po bilo kom osnovu, počeli su da se udružuju u veće zajednice-države. Ciljevi su bili različiti-osvajanje plodnijih krajeva, vode, odbrana od napada, lakši i bogatiji život, borba sa nepogodama. Da bi veća zajednica opstala, iz zajednice se izdvaja upravnik-vladar, aristokratija-činovnici, pišu se pravila-zakoni, skupljaju se obavezni prilozi-porezi, neorganizovana verovanja se pretvaraju u organizovanu religiju sa sveštenstvom i hramovima.
18. Na prvoj slici su hijeroglifi, na drugoj je klinasto pismo, a na trećoj je feničanski alfabet.
19. Monoteizam je vera u jednog boga.
20. Karta predstavlja teritoriju Mesopotamije.
2. Međurečje se odnosi na pojas između reka Tigar i Eufrat, a Sumer i Asirija su nastali i nestali na tom području.
3. Pojam aristokratija se odnosi na ljude plemenitog porekla.
4. Najveće carstvo na Starom istoku se zove Persija ili Persijsko carstvo.
5. Mit je izmišljena priča o bogovima, herojima i ljudima sa izuzetnim moćima.
6. Tačna kombinacija je: Egipćani veruju u zagrobni život, a mesopotamci ne veruju. Suva klima Egipta je omogućavala očuvanje tela, dok je vlažna klima Mesopotamije dovodila do brzo raspadanja tela umrlih, pa samim tim gušila ideju o zagrobnom životu.
7. Na Starom istoku su postojale države: Hetitsko carstvo, Egipat, Izrael, Asirija, Sumer, Akad, Vavilonsko carstvo, Persija. Bilo ih je još, ali ove su najbitnije.
8. Da, u Egiptu i Mesopotamiji većinu stanovništva činili su slobodni ljudi, a ne robovi.
9. Glavni uzorci izbijanja sukoba su borba za plodnu teritoriju i vodu (i naravno, veću državu).
10. Reke Nil, Tigar i Eufrat su obezbeđivale život stanovništvu u Egiptu i u Mesopotamiji. Izlivanja reka su plavila okolnu zemlju, tako da su zemljoradnici gajili razne žitarice i tako se prehranjivali i postajali bogatiji. Tako je obezbeđivana hrana i stoci.
11. Na Starom istoku su korišćeni klinopis, hijeroglifi i feničanski alfabet.
12. Piramidalna građevina u Mesopotamiji, sagrađena od pečenih cigala naziva se zigurat.
13. Zanimljivo je da su prvi gradovi nastajali i u krajevima sa bogato obradivom zemljom, ali i u pustinjskim krajevima. Dok su ljudi lovili i skupljali hranu, nije bilo potrebe za gradovima, već se stanovništvo selilo. Kada je čovek počeo da se bavi zemljoradnjom i stočarstvom, prešao je na sedelački način života i tako se pojavila potreba da se stanovništvo okupi i organizuje oko jednog centra-grada. Naravno, to se nije desilo odjednom.
14. Mumifikacija se koristila u Egiptu, da bi očuvala tela ljudi i životinja, zbog verovanja u život posle smrti.
15. Ne, politeizam je verovanje u više bogova.
16. Sumer se smatra za prvu svetsku civilizaciju.
17. Odgovor na ovo pitanje je nastavak odgovora 10. i 13. Kada su nastali prvi gradovi, oni koji su bili bliski po bilo kom osnovu, počeli su da se udružuju u veće zajednice-države. Ciljevi su bili različiti-osvajanje plodnijih krajeva, vode, odbrana od napada, lakši i bogatiji život, borba sa nepogodama. Da bi veća zajednica opstala, iz zajednice se izdvaja upravnik-vladar, aristokratija-činovnici, pišu se pravila-zakoni, skupljaju se obavezni prilozi-porezi, neorganizovana verovanja se pretvaraju u organizovanu religiju sa sveštenstvom i hramovima.
18. Na prvoj slici su hijeroglifi, na drugoj je klinasto pismo, a na trećoj je feničanski alfabet.
19. Monoteizam je vera u jednog boga.
20. Karta predstavlja teritoriju Mesopotamije.
