kuda posle 8. razreda treci deo

Kuda posle 8. razreda - 3. deo

12/3/2012

E sad, stigli smo do onog težeg dela koji se zove izbor škole. Recimo da ste se lepo pripremili, raspitali, pročitali, savetovali sa nekim, uradili testove za izbor zanimanja. Koju izabrati?

Vas, kao učenika, ima dve vrste: oni koji ne vole da uče ili im to ne ide (većina Vas), i oni koji vole da uče i to im ide vrlo lako (manjina). Ako ste od od onih koji vole da nauče nešto novo, volite da čitate, gledate kvizove, čitate naučno-popularne časopise, najbolji izbor su četvorogodišnje škole koje Vam daju odskočnu dasku za fakultet. To su, uglavnom, opšte, matematičke, jezičke gimnazije, elektrotehničke škole, ekonomske, umetničke škole...
Ove škole ne bi trebalo da ubiju vaš potencijal, a daće Vam mogućnost za dalje školovanje, plus i mogućnost da ponesete nešto konkretno iz njih. Vašu ambiciju, pamet i nadprosečne sposobnosti morate sačuvati do fakulteta, jer će tek onda stvarno doći do izražaja, a loš izbor škole to može da spreči.

Ako ste od onih koji ne vole knjigu i učenje, ili Vam to slabije ide, ima dosta strukovnih škola, koje bi trebalo da Vam daju takvo znanje koje ćete odmah posle školi moći da primenite i da se zaposlite. Of kors, i tu ima učenja, posebno stručnih stvari, tako da ni one neće biti "mačji kašalj".
A, šta ćemo sa bodovima? Tu nema pomoći, izbor je jasan, idete tamo gde možete, a što, opet, odgovara vašoj listi želja i mogućnosti. Možda to nije ono što mislite da bi bilo najbolje, ali sad ostaje samo da počupate svoju rujnu kosu, što niste ranije o tome mislili.
Ista stvar je i sa onima koji imaju dosta bodova, s tim da je njihov izbor još teži, jer to može da ih zavara pa da sami izaberu pogrešnu školu. Sa druge strane im je lakše, jer mogu da idu u školu koja kasnije daje lakši prolaz na faks, ali i to može da bude mač sa dve oštrice, jer ako upišu gimnaziju, a ne odu na fakultet, ili odu, ali ga ne završe, ostaju da vise u vazduhu bez pravog zanimanja i upotrebljivog znanja, što, u praksi, znači rad u butiku ili za tezgom.
A šta ako veći deo društva ide u neku školu pa i Vi krenete za njima, a ta škola i nije Vaš izbor ili izbor vaših roditelja. Mada ova ideja jeste primamljiva, možda ipak nije i najbolja. Zašto? Šta ako se posvađate, ili su tu predmeti koje ne volite, ili Vam ti predmeti krenu loše iako ih volite, ili sve zajedno postane prilično booring?! A šta ako je to gimnazija, a Vi baš i niste ili ne budete zagrejani za fakultet?! Onda ste očito pogrešili! Zato, pamet u glavu, prst na miš, klikćite, istražujte i zaboravite gde ko ide.

Najteži izbor je, u stvari, kod onih koji su ispunili sve potrebne uslove, znaju listu mogućnosti, mogu da idu gde žele po broju bodova, ali... Nešto smrdi, nešto nije kako treba. Oni znaju, kao i svi oko njih, da bi prva škola sa liste bila pravi izbor,jer pruža ovo i ono, ali intimno osećaju da to nije ono što žele, da bi ipak više bili na drugom mestu i učili nešto drugo. Žao mi je što moram da kažem da je ovo dosta česta situacija, a posebno je uočljiva i stresna prilikom upisa na faks. Ovo su situacije kada se odlučuje oko nečeg konkretnog, što će kasnije biti u rukama ili isplativo, i nečeg što visi u vazduhu i što ima tendencija da ne bude usplativo u budućnosti. Ako se odlučite za ovu drugu varijantu, verovatno ćete se suočiti sa podozrivim pogledima i komentarima kako to nije najbolji izbor i da možete mnogo bolje. Kad dođe do toga, nemojte odustajati odmah; budite ambiciozni, borite se za svoj izbor, probajte da objasnite zašto ste baš to izabrali suprotno svim očekivanjima. Za ovu "borbu" je potrebno da se dobro "ukopate" i "naoružate" informacijama. Probajte da dobijete razumevanje roditelja objašnjenjem, jer odluka često zavisi samo od njih.

Primetio sam da se tehničke škole biraju po rangu kvaliteta ili po blizini. Nekad se bira tako što riditelji imaju razrađen posao koji će budući srednjoškolac naslediti. Često se bira i tako što učenik ne zna gde da ode, a ovakva škola je najbliža.
Gimanazije se biraju po rangu kvaliteta i kad neko već u osnovnoj školi ima ideju o upisivanju nekog fakulteta. Takođe, upisuju ih i oni koji ne znaju šta žele, pa daju sebi još 4 godine da odluče čime će se baviti u životu. Gimnazije daju najšire znanje i samim tim olakšavaju upis na fakultet, za razliku od tehničkih srednjih škola.
Srednja medicinska ili zubnotehnička škola se bira zato što daje mogućnost solidnog zaposlenja posle škole, a, sa druge strane, pruža i mogućnost upisa na fakulteta uz malo više spremanja za prijemni ispit.
Postoje škole, kao što je Turističko-ugostiteljska, koje će Vam pružiti mogućnost savladavanja konkretnog zanata, a u budućnosti i mogućnost putovanja, pa i o tome treba voditi računa.

U ova tri koraka sam izneo samo neke ideje koje su mi se dugo vrzmale po glavi. Vas nekoliko koji ste stigli dovde, a nisam Vas skroz smorio, pogledajte i Powerpoint prezentaciju dole, gde je sve ovo izneto na drugačiji način i malo kraće.

Ne zaboravite, iako izbor fakulteta vrši mnogo veći uticaj na Vaš budući život, izbor prave srednje škole može od sledeće 4 godine Vašeg života napraviti raj ili pakao ako loše odaberete.

Još jednom napominjem da ovo nije nikakav vodič za odabir srednje škole, već samo moj pogled na ono što Vas čeka u skorijoj budućnosti, a iz vizure nekog ko je srednju školu loše izabrao po zanimanju i predmetima (većinu nisam mogao da smislim) zato što nije imao gde da se raspita. Iako sam se u školi odlično provodio, solidno je završio, ipak se nikad odabranim zanimanjem nisam bavio. Zapamtite, čak i da loše odaberete, nije smak sveta, jer je ceo život pred Vama. Ispravićete grešku, ali uz malo više mučenja. I na kraju, završićete ono što volite, a daće Bog, time ćete se i baviti.